Oblikovanje objekta je svedeno i referiše na elemente krovnih mansardi koji se pojavljuju na stambenim kulama u ovom delu Novog Sada.

Kao nastavak strategije decentralizacije i širenja kulturnog sadržaja, koja je kroz Domove kulture bila široko rasprostranjena u bivšoj Jugoslaviji, Novi Sad je doneo odluku da na lokalnom nivou razradi ovu ideju i kroz Kulturne stanice, u različitim delovima grada i u direktnoj sinergiji sa lokalnim zajednicama, obezbedi prostore za proizvodnju i plasiranje kulturnog sadržaja. Kulturne stanice su sastavni deo realizacije projekta Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022. godine.

Posebno važan deo ove ideje jeste direktno uključivanje lokalne zajednice u proces koncipiranja objekta i njegovog života nakon izgradnje. Kulturne stanice treba da predstavljaju centre zajednica i mesto gde je moguće ostvariti sve kulturne i kreativne potrebe kako lokalnog stanovništva određenog kraja grada, tako i svih drugih stanovnika Novog Sada.

Ovo je slučaj i sa Kulturnom stanicom Novo naselje (KSNN), koja je kao ideja rođena iz potrebe i želje stanovnika, udruženja i pojedinaca koji deluju na Novom naselju. Među njima posebno se izdvaja udruženje „Novo Kulturno naselje“, koje godinama unazad realizuje različite kulturne događaje, utičući tako na „duh mesta“ i stvarajući od jedne livade mesto kulture. Grad Novi Sad uz Fondaciju „Novi Sad 2022“, prepoznali su upravo ovu livadu kao lokaciju na kojoj bi se napori lokalnog udruženja realizovali u vidu Kulturne stanice.

Dve celine pod jednim krovom

Specifičnost Kulturne stanice Novo naselje jeste upravo u njenoj tipološkoj nedefinisanosti. Sa jedne strane, moguće ju je definisati kao klasičan kulturni centar, a sa druge, ovaj objekat mora da omogući povezivanje sa lokalnim stanovništvom i omogući prostor za kulturnu produkciju.

Kada na sve to dodamo da je pitanje o tome šta je kulturna produkcija u današnjem vremenu, zapravo pitanje na koje niko nema jasan odgovor, dolazimo do komplikovanog projektnog zadatka.

“Iz ovog razloga, pred autorskim timom sa Fakulteta tehničkih nauka bio je težak zadatak da odgovori na sve želje i potrebe zainteresovanih strana i na neki način pomiri sve „pod jednim krovom“. U takvoj situaciji, odgovor na projektni zadatak morao je biti pre svega u programu i organizaciji objekta” – kažu za naš portal autori projekta, u čijem sastavu su Dragana KonstantinovićSlobodan JovićMiljana ZekovićMaja MomirovVišnja Žugić Bojan Stojković.

Ovo je dovelo do postavljanja prostornog koncepta koji se zasniva na simbiozi dve programske platforme – jedne otvorene i fleksibilne, namenjene slobodnom kreativnom delovanju, koja predstavlja nastavak livade i „duha mesta“ koji je na njoj uspostavljen i one druge, čvrste i definisane, koja će omogućiti da KSNN funkcioniše kao ozbiljna produkcijska infrastruktura. KSNN zato predstavlja iskorak u projektovanju objekata kulture namenjene lokalnoj zajednici.

U organizaciji prostora, autori objekta ostali su dosledni svom konceptu, pa se KSNN sastoji od otvorenog prizemlja kao nastavka javne površine, u kojem se nalaze centralni event prostori, galerije, mesta okupljanja i kafe. Njega natkriva „krov“,  koji obuhvata veliku multifunkcionalnu salu sa pratećim sadržajima, kao i predavaonica, ispostava biblioteke i muzički studiji.

Krov se završava prostorima za radionice i administraciju, koji se ređaju oko centralne krovne terase, koja je zamišljena kao mesto okupljanja, druženja, urbanog baštovanstva i otvorene letnje kuhinje. Ispod celog prizemlja nalazi se podrumska etaža, sa tehničkim prostorijama i garažom.

Amfiteatar, otvorena scena i kafe

Autorski tim posebno je obratio pažnju na odnos objekta prema neposrednom urbanističkom okruženju. KSNN je slobodnostojeći objekat i sve njegove fasade komuniciraju sa okruženjem na poseban način. Uz Bulevar Bate Brkića, formira se linijska ulična fasada uz koju se nalazi izlog galerija, ulaz i vizuelna veza sa unutrašnjim event prostorom i livadom.

Glavni ulaz objekta se nalazi na uglu Bulevara Bate Brkića i Seljačkih Buna, gde se formira ulazni trg sa baštom kafea. Severna fasada objekta se u prizemlju otvara ka intimnoj zoni – zasenjenoj zelenoj površini za odmor i relaksaciju – koja se planira između objekta i unutar blokovskog parkinga.

Ipak, najvažniji kontakt sa okruženjem jeste prema otvorenoj zelenoj površini, livadi na kojoj se razvija uređeni amfiteatar, otvorena scena, radio i kafe u cilindru koji izlazi iz gabarita objekta. Preko velikih otvora na multifunkcionalnoj sali i fasadi centralnog event prostora, objekat se u potpunosti otvara prema spoljašnjem prostoru i postaje zapravo njegov natkriveni nastavak.

Oblikovanje objekta je svedeno i referiše na elemente krovnih mansardi, koji se pojavljuju na stambenim kulama na Novom naselju. Ovaj element je iskorišćen kao inspiracija, a konačni dizajn objekta je u skladu sa savremenim arhitektonskim tendencijama. Krov, koji čini i osnovni element kojim je definisan gabarit objekta, ima i svoju simboličku vrednost, objedinjujući sve različitosti programskog sadržaja koji se odvijaju u ovom objektu.

Referisanje na arhitektonski kontekst Novog naselja bio je i logičan i neophodan korak kojim se objekat KSNN pažljivo smešta u definisanu arhitektonsku i urbanu matricu Novog naselja, kao jednog od najzrelijih i najuspešnijih ishoda arhitekture jugoslovenskog perioda i modernizacije Novog Sada.

Prateći ovu logiku, materijalizacija objekta definisana je elementima koja ga okružuju. Vetrena fasada od profilisanog lima formira gabarit krova, dok se popločanje prizemlja od crvene opeke podiže uz zidove unutrašnjih prostorija. Armiranobetonska konstrukcija u zoni druge etaže prelazi u čeličnu strukturu i u ovoj kombinaciji materijala predstavlja treći vizuelni element objekta. Ova tri elementa se prepliću, prateći programsku organizaciju objekta i u tom sadejstvu formiraju likovni izraz podjednako i enterijera i eksterijera objekta.

Čekamo izgradnju

Sve navedeno govori o arhitektonskom poduhvatu koji je nastao iz duboke analize urbanističkog i društvenog konteksta, uz primenu svih stečenih teorijskih i praktičnih znanja i iskustava.

Rezultat je projekat za Kulturnu stanicu Novo naselje, koji se pažljivo uklapa u urbanistički i arhitektonski kontekst, dodajući novu vrednost ovom okruženju u arhitektonskom smislu, ali pre svega stvarajući novi prostor za ispoljavanje kulturnih i kreativnih potreba stanovnika Novog naselja i svih građana i građanki Novog Sada. U središtu koncepta ovog objekta jeste poziv na zajedništvo i proizvodnju novih vrednosti. Realizacijom objekta ove pozitivne ideje bi dobile svoj fizički oblik, dok bi sa arhitektonskog stanovišta, bili postavljeni novi standardi u građenoj sredini Novog Sada.

Da li će do realizacije ovog objekta do kraja i doći, ostaje da vidimo.

Gradnja.rs

4 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Novosadjanin
30/06/2021 15:56

Ostavite nam livade i zelene povrsine,dosta nam je betona i zgrada bar Novo naselje,oazu zelenila i prirode nemojte da pretpavate.

Ggggg
30/06/2021 17:13

Prelepo, ovo će potpuno transformisati društveni život novog naselja!!!

Rokaj beton
30/06/2021 17:14

Auuuu…jos betona?! I to sad kad ste urnisali ceo grad, sad dirate zelenilo u jos jedino preostalom delu grada, na Novom naselju?
Zasto ne iskoristite onu “zabanu” na uglu Bul.J.Ducica i B.Brkica…tamo je leglo komaraca, divljih pijaca i kojecega…ostavite zelene povrsine na miru.

Yest
01/07/2021 10:45
Reply to  Rokaj beton

Ae ne baljezgaj toliko, na selo ako ti gradnja ne odgovara, grad nije za tb uopšte. Najbolje da se nikada ništa ne izgradi jer eto, nastrada će 3 drveta. Ima li šta gore od vaše sorte.