Penzionerima u Srbiji ova godina donosi dve važne novine, od kojih se prva odnosi na nove penzionere odnosno penzionerke, jer se starosna granica za penzionisanje žena ove godine podiže za dva meseca, na 63,5 godina, a druga se tiče usklađivanja penzija, jer će ono zavisiti od toga koliko je učešće novca neophodnog za isplatu penzija u bruto domaćem proizvodu zemlje.
Podizanje starosne granice je zapravo nastavak ranije usvojenog pooštravanja uslova za penzionisanje žena za po dva meseca godišnje, dok je nova indeksacija nedavno usvojena i prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova u ovoj deceniji neće biti neophodno dalje menjanje uslova penzionisanja.
Kaže za Tanjug da će novo usklađivanje moći da zaštiti standard penzionerima i u uslovima sadašnje povišene inflacije. Pripadnicama lepšeg pola ove godine za odlazak u penziju biće neophodno da imaju 63 godine i šest meseci života, dok se drugi uslov, odnosno dužina radnog staža nije promenila pa ostaje minimum 15 godina staža osiguranja.
Starosna granica za odlazak žena u penziju podizaće se sve do 2032. kada će se izjednačiti sa onom za muškarce i iznositi 65 godina.
Kako je Tanjugu rečeno u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ove godine će za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, muškarcima biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja, a ženama 59 godina i šest meseca života i takođe 40 godina staža.
Uslovi za odlazak u prevremenu starosnu penziju će se podizati do 2024. godine, kada će uslov i za žene i muškarce biti 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.
U Fondu PIO pojašnjavaju da se penzija u ovom slučaju trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju može maksimalno da iznosi 20,4 procenta.
Kada je reč o indeksaciji penzija, one će se usklađivati po tzv. švajcarskoj formuli plus, prema kojoj će način usklađivanja zavisiti da li je učešće novca neophodnog za isplatu penzija manje od 10 odsto ili veće od 10,5 bruto domaćeg proizvoda.
Ukoliko je učešće manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati prema kretanju neto plata, ukoliko učešće iznosi između 10 i 10,5 odsto, usklađivaće se kao i do sada, odnosno u procentu koji predstavla zbir polovine procenta inflacije i kretanja neto plate, a ako učešće penzija u BDP-u bude 10,5 odsto ili više, primanja najstarijih će se usklađivati sa inflacijom.
Povišica od 12,1 odsto koja penzionerima sleduje od isplate januarske penzije dobijena je primenom prvog modela, budući da penzije u BDP-u trenutno učestvuju sa 9,5 odsto.
Nova tzv. švajcarska formula plus je prema oceni Nikole Altiparmakova dobar kompromis između onoga što je ekonomski održivo i onoga što se smatra društveno pravičnim, odnosno očekivanja građana koliko bi penzije trebalo da iznose, odnosno na koji način da se indeksiraju.
“To rešenje će moći da zaštiti primanja penzionera i u uslovima visoke inflacije. Ono omogućava da penzije potpuno prate kretanje plata kada padnu ispod 10 odsto BDP-a, a da se u ekonomski izazovnijim vremenima kada penzijski rashodi pređu tu granicu, koja se smatra odgovarajućom ne samo za Srbiju nego i zemlje regiona, indeksiraju sa standardnom švajcarskom formulom”, naveo je Altiparmakov za Tanjug.
Govoreći o promeni uslova i podizanju starosne granice za penzionisanje kaže da je penzijska reforma iz 2014. godine veoma odlučno sprovedena i da projekcije pokazuju da dodatne reforme u ovoj deceniji neće biti neophodne.
“Tom reformom su vraćeni penali za prevremeno penzionisanje koje smo imali još u bivšoj Jugoslaviji, a oni znače da se građanima koji se penzionišu ranije, penzije adekvatno umanje jer će ih duže primati. S druge strane propisano je da se postepeno izjednači starosna dob muškaraca i žena za penzionisanje na 65 godina”, kaže on.
Dodaje da je za očekivati da će, ukoliko se usvojeno ispoštuje i sprovede, penzijski sistem ostati finansijski stabilan. Prema njegovim rečima, u trenutku donošenja zakona, 2014. godine Srbija je imala najnepovoljniji odnos osiguranika i penzionera, svega 1,3 osiguranika na jednog penzionera, a sada je taj odnos poboljšan na blizu 1,8 osiguranika na jednog penzionera, što se može smatrati priličnim ekonomskim uspehom.
Altiparmakov ocenjuje da je to rezultat dva faktora, pri čemu je prvi penzijska reforma koja je kontrolisala rast penzijskih rashoda, a drugi paralelno sprovođene ekonomske reforme koje su omogućile privredni rast i povećanje zaposlenosti, što je rezultiralo povećanjem broja osiguranika.
Tanjug
