Što se tiče razvoja same bolesti, specijalizant kardiologije Višeslav Popadić objašnjava da ona kreće polako i pod uticajem različitih stresora, loše ishrane, pušenja, fizičke neaktivnosti i hiperlipidemije, te da dolazi do oštećenja zidova krvnih sudova i različitim patofiziološkim mehanizmima do razvoja aterosklerotskih plakova.
Od posledica kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umire više od 18,6 miliona osoba, a u našoj zemlji od posledica akutnog koronarnog sindroma svakoga dana život izgubi čak 13 ljudi, saopštilo je danas Udruženje “Moja druga šansa”.
Kako se navodi, aterosklerotska kardiovaskularna bolest, koju ima više od 300 miliona ljudi u svetu, vodeći je uzrok ovih smrti i nastaje nakupljanjem masnih naslaga u arterijama.
tanjug.rs/nsuzivo.rs
