Supercelijska oluja koja je pogodila 13. jula ove godine izazvala je pravu senzaciju u radarskom centru Bajša kod Bačke Topole.
Naime, tom prilikom je iz centra ispaljeno skoro 340 raketa, što je postalo rekordno od kada ovaj centar radi.
Da bismo saznali više o radu protivgradne odbrane i kako ona deluje u takvim situacijama, ekipa Kurir televizije je posetila radarski centar i razgovarala sa Miodragom Stojanovićem.
Iako je oluja izazvala iznenađenje kod mnogih, Miodrag Stojanović je istakao da zaposleni u radarskom centru Bajša nisu nimalo iznenađeni takvim vremenskim izazovima.
– Mi smo tu 24 sata i prate celu situaciju, svakog dana, tokom čitave godine. Naše pripreme za sezonu počinju 15. aprila i završavaju se 15. oktobra, tako da smo spremni za sve što nas može zadesiti – rekao je Stojanović.
Ova godina je bila jedna od malo nestabilnijih, kako je naveo, sa vrlo nestabilnim vremenom tokom skoro celog maja i juna. Iako je bilo nešto manje dejstava u julu, oluje su bile mnogo obilnije.
– U julu smo ispalili oko 553 rakete tokom do sadašnjeg dela sezone, što je povećan broj u odnosu na prosečne godine – dodao je Stojanović.
Jedan od ključnih faktora za uspešno delovanje protivgradne odbrane je automatizacija radarskih stanica. Upravo je to urađeno u radarskim centrima Bajša, Samoš, Fruska Gora, Valjevo i Bukulja. Automatizacija je značajno olakšala rad, smanjila vreme reakcije i povećala efikasnost u suočavanju sa olujama.
Kada je reč o tome kako rakete deluju na oblak, Stojanović je objasnio:
– Mi pravimo sitan grad koji prolazi kroz toplije slojeve atmosfere i topi se. Na taj način, smanjujemo snagu udarca tog hidrometeora i ublažavamo štetu koja može nastati.
Što se tiče dalje prognoze za naredni period, Stojanović ističe da u narednih sedam dana ne očekuje supercelijske oluje.
– Imaćemo prolazak fronta u subotu koji će doneti kišu, pljuskove, gromljavinu i osetno padaće temperature. Ne očekujemo veće vremenske nepogode u narednom periodu – zaključio je Stojanović.
Radarski centar Bajša, kao i ostali centri u Srbiji, predstavljaju ključnu kariku u zaštiti od elementarnih nepogoda. Njihov naporan i posvećen rad doprinosi smanjenju štete koja može nastati usled oluja, a njihova uloga je neprocenjiva u zaštiti stanovništva i imovine.
kurir
