Ozbiljan udarac po džepu građana: U jednom danu doneta odluka o TRI poskupljenja

Vlada Srbije rešila je da odmrzne cenu mesa i podigne cenu hleba Sava, a Narodna banka povećala je kamatnu stopu.

Te tri odluke donete u samo jednom danu ozbiljan su udarac na kućni budžet.

Hleb

Hleb Sava ubuduće će koštati 57 dinara, a ne 53,5 dinara kao do sada. To je predviđeno novom Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Ovaj udarac po džepu će najviše osetiti oni najsiromašniji, koji su ujedno i najčešći kupci hlaba Sava, piše Nova.rs.

„Maksimalna maloprodajna cena hleba iz člana 2. ove uredbe je 57 dinara, a maksimalna proizvođačka cena je 48,88 dinara“, stoji u usvojenoj uredbi.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (u trenutku nastanka ovog teksta Službeni glasnik još nije objavljen) i važi do 30. juna 2023. godine.

Kamata

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na nivo od 5,5 procenata, saopštili su iz NBS. Ovo je već 11. uzastopni mesec u kojem raste referentna kamatna stopa.

Referentna kamatna stopa poslednji put je porasla u januaru, kada je povećana za 0,25 odsto, te je iznosila 5,25 procenata.

Referentna kamatna stopa je i pre toga rasla iz meseca u mesec. Prvo povećanje je zabeleženo u aprilu, kada je ova kamatna stopa porasla za pola procenta, te je iznosila 1,5 odsto.

Profesor ekonomksog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je rast kamatne stope očekivan i da je to realnost u trenutku kada inflacija raste.

On objašnjava da će posledice rasta referentne kamtne stope osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu – naročito ako je reč o dinarskim kreditima.

– Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imal investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje, navodi Savić.

Nisu bezbedni ni oni sa deviznim kreditima i varijabilnim kamatnim stopama.

– Njima će doći do povećanja mesečnih rata za onoliko koliko je porastao euribor. On je sada u negativnoj vrednosti i još uvek se odbija od kamatne marže. Ne treba očekivati da će to potrajati, pitanje je dana kada će i Centralna evropska banka morati da se prilagođava i prihvati inflaciju, kaže iskusni ekonomista.

Meso

Vlada Srbije ukinula je ograničenje cena na pojedine vrste mesa, agroekonomista Milan Prostran smatra da će epilog ovakve odluke je biti poskupljenje te namirnice, kao i da će prva na udaru poskupljenja biti piletina.

Naime, odlukom Vlade Srbije, cene određenih vrsta mesa više nisu ograničene.

U pitanju su but i plećka bez kostiju, kao i vrat i slabina sa kostima, a trgovci će moći slobodno da formiraju cene svežeg pilećeg trupa.

Agorekonomista Milan Prostran navodi da kad „pustite nekoga sa lanca“, obično počine da „divlja“.

– Trgovci su bili skoro godinu dana pod kontrolom cena, sa pomeranjem naviše. U celom lancu proizvodnje mesa, pre svega živinskog biće pokušaja da cene idu na gore, kaže Prostran dodajući da to nije dobro rešenje jer će tako potrošači posegnuti za kupovinom mesa manjeg kvaliteta.

Najpre će poskupeti živinsko meso

Prostran ističe i da treba očekivati da će poskupljenja biti, ali i da će se i cene možda vratiti nazad jer će trgovci ostati bez kupaca.

– Dakle, meso će poskupeti. To je psihološki model. S druge strane, mislim da će pre poskupeti živinsko meso. To je najjejftinije u odnosu na druge vrste mesa, a koriste ga svi potrošači, bez obzira na pol, uzrast, veru… Tu će pokušati da dođu do nešto većeg poskupljenja, nego, kod svinjskog, koje je i inače ugroženo zbog proizvođača koji su teškoj situaciji, kaže Prostran.

Napominje i da se plaši da će cene hrane i u narednom periodu rasti, kao i da i dalje uvozimo velike količine.

Podsetimo, Vlada Srbije ranije je Uredbu o ograničenju cena o osnovnim životnim namirnicama kojom se u cilju sprečavanja i otklanjana štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavaju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica.

Izvor: Nova.rs