PET ISTINA O DEČAKU UBICI KOJE SU ŠOKIRALE LEKARE Šta se dešava u klinici gde je smešten tinejdžer koji je počinio masakr u “Ribnikaru”?

Dečak-ubica koji je 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” počinio stravičan masakr i ubio devet školskih drugova i čuvara škole, već skoro dva meseca se nalazi na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, na posebnom odeljenju, ali lekari koji su s njim u kontaktu ne prestaju da se, u najmanju ruku, iznenađuju njegovim ponašanjem.

Podsetimo, kako u trenutku kada je počinio zločin nije imao napunjenih 14 godina, dečak koji je ušao u istoriju kao najmlađi masovni ubica na svetu, nije mogao da bude pritvoren, već je jedini način da bude izolovan, odnosno odsečen od sveta, bilo njegovo smeštanje u neku zdravstvenu ustanovu zatvorenog tipa.

Na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, u prethodna dva meseca vršena su razna psihološka veštačenja kako bi stručnjaci pokušali da proniknu u um dečaka-ubice, da pokušaju, između ostalog, da shvate šta ga je podstaklo na stravičan zločin, ali i da li je davao znake koje su ljudi iz njegove najbliže okoline trebali da primete.

Međutim, kako saznajemo od dobro obaveštenih izvora, lekare koji su imali kontakt sa dečakom mnogo više je šokiralo njegovo svakodnevno ponašanje. A na njih je poseban utisak ostavilo pet stvari. Zato, krenimo redom.

Činjenica 1: Ne pokazuje trunku kajanja

Dečak-ubica nakon što je odveden u Kliniku za neuropsihijatriju dece i omladine nije pokazivao ama baš nikakve znake kajanja zbog zločina koje je počinio, iako je lišio života drugove iz svog odeljenja, drugih razreda, ali i čuvara čika Dragana sa kojim je bio u prilično prisnim odnosima, pa čak i kako je utvrđeno tokom istrage, razmenjivao SMS poruke.

Prema teoriji Sigmunda Frojda, superego je etička komponenta nečije ličnosti koja dotičnoj osobi daje moralne standarde na osnovu kojih se ponaša. Superego se razvija mahom tokom prvih pet godina života deteta, kao reakcija na roditeljske kazne ili odobravanja. Dete pritom upija moralne standarde svojih roditelja, tradicije porodice i društva u kojem odrasta i u njemu se formira superego, kojim kontroliše agresiju i druge društveno nepoželjne impulse.

Kada dete ima pravilno razvijen superego, ono oseća krivicu ili anksioznost prilikom kršenja etičkih standarda postavljenih od svog superega i ima potrebu da se iskupi za učinjene greške. Kod dečaka ubice ništa od toga ne postoji.

Činjenica 2: Roditelji ga ne zanimaju

Dečak-ubica od samog početka nije tražio nikakav kontakt sa roditeljima, već se o njima raspitivao samo u kontekstu da li će ga oni “izvući” iz te ustanove. Izvor “Blica” dobro upoznat sa slučajem ranije je isticao da je u svim postupcima dečaka-ubice upadljivo to što brine isključivo o sebi.

– On ne pokazuje empatiju i brigu prema roditeljima i porodici, osim ako to nema direktne veze s njegovim komforom. Na primer, kada pita kada će njegova porodica nešto da preduzme (oko njegovog oslobađanja). Očigledno nije planirao ovakav ishod, da će biti u ustanovi, već da će odmah na slobodu (jer je u trenutku ubistava imao manje od 14 godina i prema srpskim zakonima ne može biti krivično odgovoran za počinjeni zločin) – rekao je naš sagovornik.

Jedino je još nepoznat njegov odnos sa mlađom, desetogodišnjom sestrom, sa kojom je delio sobu i provodio najviše vremena, a nadležni bi to trebali da saznaju nakon što bude ispitana sama devojčica.

Činjenica 3: Traži da ga oslobode

Naš izvor dobro upoznat sa slučajem opisujući stanje dečaka nakon samo nekoliko dana od masakra, navodio je da dečak-ubica smatra i da se ponaša kao da je pitanje trenutka kada će izaći sa Klinike, odnosno kada će biti slobodan. Kako je “Blic” pisao, dečak-ubica je po svemu sudeći bio ubeđen da je to trebalo da se dogodi u prvih nekoliko dana, a kako je ranije obelodanjeno, tokom istrage je utvrđeno da je on detaljno istraživao da li može i kako da bude kažnjen s obzirom da u trenutku jezivog zločina nije imao napunjenih 14 godina.

Međutim, kako su šanse da bude oslobođen gotovo nikakve, dečak se osilio do te mere da je svakodnevno počeo da zahteva da bude pušten na slobodu, jer tvrdi da “nema više razloga da boravi u bolnici”.

Činjenica 4: Tvrdi da je “skroz normalan”

Ovaj trinaestogodišnji dečak svakodnevno postavlja pitanja “da li danas izlazim”, a kako vreme odmiče i kako shvata da on toga nema ništa, počeo je da insistira na odgovoru zašto je u ustanovi kada je sa njim “sve u redu” i zašto je zatvoren “kad je normalan”.

Međutim, u poslednje vreme, dečak-ubica je počeo da iskazuje niz promena u ponašanju. Leškarenje i opuštenost zamenio je šetanjem po sobi i delu ustanove u koju je smešten. Kako je naš izvor otkrio, dečak je počeo da burno reaguje na male, gotovo beznačajne povode ili čak i bez povoda.

– Iskazuje nervozu i rečima i pokretima, sve češće zapitkuje i zahteva. Ali uvek se sve vrti oko njega i sva pitanja koja postavlja vezana su isključivo za njega i njegov komfor. Ljudi iz spoljnog sveta ga ne zanimaju! Njegova nervoza nije povezana sa bilo kakvim kajanjem zbog masovnog ubistva. Njega zanima samo on sam – rekao je naš sagovornik.

Međutim, i pored toga što uverava da je sa njim “sve u redu”, lekari su sigurni da postoji opasnost od ponavljanja istog, sličnog ili još svirepijeg dela.

Činjenica 5: Veruje da je popularan

Lekare koji su u svakodnevnom kontaktu sa dečakom-ubicom posebno je šokiralo što se od prvog dana kada je došao na Kliniku interesovao kakav je odjek u javnosti ostavio njegov stravičan zločin i kakve su reakcije u školi “Vladislav Ribnikar”, ali i van nje.

Kako je ispričao naš sagovornik dobro upoznat sa slučajem, očekivanja dečaka-ubice išla su dotle da će se ljudi okupiti ispod njegovog prozora i skandirati njegovo ime!?

Ipak, evidentno je da je do promene njegovo ponašanja poslednjih nedelja došlo, između ostalog, i zbog toga što je shvatio da nije postao nikakav heroj ili spasilac kao što je možda u jednom trenutku umislio.

Šta znamo do sada

• U jezivom zločinu koji je počinjen 3. maja ove godine, dečak-ubica je umrtio 10 osoba, od kojih devetoro učenika i školskog čuvara
• Istraga je utvrdila da je dečak-ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak
• potencijalnih žrtava
• Pošto nema napunjenih 14 godina, ubica ne može krivično da odgovara, ali može na duže vreme da bude smešten u ustanovu zatvorenog tipa
• Trinaestogodišnji dečak-ubica nalazi se u izolaciji na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu
• Otac dečaka ubice, poznati radiolog priveden je nakon masakra i njemu je na zahtev tužilaštva određen pritvor do 30 dana, koji je posle produžen
• Dečak-ubica potiče iz veoma ugledne porodice, otac mu je poznati radiolog, a majka naučni radnik, profesorka mikrobiologije
• Mali ubica je odlično baratao oružjem pošto ga je otac od 12. godine vodio u streljanu, a vežbao je i na poligonima ersoft
• Dečak-ubica je bio pod pritiskom roditelja koji su ga upisali u muzičku školu, na časove glume, jezika, ali i razne sportove
• Kada ga je 2021. udario drugi dečak, u Tiršovoj mu je urađena psihološka evaluacija i ocenjen je kao izuzetno pametan, vaspitan, moralno i etički orijentisan, ambiciozan
• Protiv majke dečaka-ubice je pokrenut postupak zbog sumnje na zanemarivanje deteta
• I ocu i majci dečaka-ubice je privremeno zabranjeno raspolaganje privatnom imovinom
• Majka i sestra dečaka-ubice prošlog vikenda su vraćeni sa graničnog prelaza Prohor Pčinjski

Blic