Analiza potrošnje anksiolitika pokazuje da su prošle godine i početkom ove lekovi za smirenje upotrebljavani ređe, iako se mnogi žale da im je pandemija kovida, kako zbog početnih protivepidemijskih mera i ograničenja, tako i zbog preležane infekcije, “istanjila nervni sistem”.
Ipak, zvanično, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, lane je izdato pola miliona kutija anksiolitika manje nego godinu ranije, što je smanjenje potrošnje za 7,4 odsto. Isti trend je nastavljen i ove godine, kada je u prvom kvartalu potrošnja sedativa opala za dodatnih 5,5 odsto u odnosu na isti period 2021.
Profesorka Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, ipak pretpostavlja da je potrošnja ove grupe medikamenata veća nego što zvanični podaci pokazuju jer smo, kaže, generalno, skloni uzimanju lekova “na svoju ruku”.
– Zloupotreba anksiolitika u stresnim i kriznim situacijama predstavlja jedan od disfunkcionalnih oblika savladavanja napetosti i straha. To ni u kom slučaju nije dobro, a posebno ne na duže staze. Vrlo često ljudi nabavljaju lekove “ispod ruke”, na pijacama, od prijatelja, pozajmljuju od članova porodice, komšija… Zato i pretpostavljamo da je potrošnja anksiolitika nešto veća u odnosu na zvanične podatke. Uzimanje lekova bez pregleda je ne samo kontraproduktivno već i veoma štetno, neretko i opasno. Svi koji ne mogu sami da izađu na kraj sa unutrašnjim osećanjima, najbolje je da se obrate za stručnu pomoć.
Evidencija RFZO pokazuje da je iz grupe anksiolitika tokom 2021. godine izdato oko 5,5 miliona pakovanja, najviše “bromazepama” – 2,48 miliona pakovanja. Godinu ranije izdato je šest miliona kutija ovih lekova. Za prof. Stašević Karličić to smanjenje potrošnje bilo je očekivano:
– Zbog toga smo izuzetno zadovoljni jer ta činjenica pokazuje da su kampanje prevencije koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja i naš rad dali rezultate. Pomoć koju pružamo kroz različite vrste savetovališta podrazumeva nefarmakološke tretmane, koji su dovoljni kod nekih tipova i blažih oblika anksioznih i depresivnih poremećaja. Manja potrošnja anksiolitika je i pokazatelj poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite i stručnog rada, budući da su anksiolitici vrlo retko tretman izbora kod psihijatrijskih i poremećaja ponašanja.
Iako su još na početku pandemije kovida stručnjaci upozorili da nas posle toga čeka epidemija mentalnih poremećaja izazvanih strahom i neizvesnošću, prva epidemiološka studija psihijatrijskih poremećaja i suicida u Srbiji pokazala je da stresori u vezi s pandemijom nisu doprineli značajnom povećanju broja psihijatrijskih poremećaja.
– To je i efekat značajnog rada na prevenciji mentalnih poremećaja – kaže prof. Stašević Karličić.
– Ministarstvo zdravlja je još pre početka pandemije prepoznalo važnost očuvanja mentalnog zdravlja i preduzelo niz koraka kako bi se ono u ovoj kriznoj situaciji zaštitilo. U saradnji sa našom klinikom, pokrenulo je Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći, koja radi neprestano od početka pandemije i stalno se širi, što potvrđuje i pokretanje aplikacije “Uvek uz tebe”, koja psihološku pomoć čini još bržom i dostupnijom.
Pomoć su, kaže prof. Stašević Karličić, najviše tražile osobe koje su i pre početka pandemije imale mentalne smetnje, potom stariji građani, posebno oni koji nisu imali adekvatnu podršku porodičnog sistema, adolescenti i njihove porodice, kao i trudnice.
– Najveći broj poziva imali smo na početku, kada je građanima bilo najteže jer je situacija bila neizvesna – navodi prof. Stašević Karličić.
– Danas je ovaj broj daleko manji. Zahvaljujući ovoj SOS liniji, broj samoubistava na godišnjem nivou pao je za 12,1 odsto.
UZELI 2,2 MILIONA ANTIDEPRESIVA
NA teret RFZO je tokom 2021. godine izdato oko 2,2 miliona pakovanja antidepresiva, što je za oko 0,2 odsto manje nego 2020. godine, a istraživanja i kod nas i u svetu pokazuju da su depresija i anksioznost sada najčešći poremećaji mentalnog zdravlja. Oni se razvijaju kao reakcija na kumulirane ili hronične stresne situacije.
novosti.rs/nsuzivo.rs
