Nemačke pivare nedavno su najavile poskupljenje svojih proizvoda zbog rasta cena energenata i sirovina. Naime, drastično povećanje troškova utiče na cenu proizvodnje piva, što će morati da se odrazi i na krajnje potrošače.
Da su posledice pandemije koronavirusa, ali i rusko-ukrajinska kriza, dovele do nepredvidivosti u ovoj industriji potvrđuju u Udruženju pivara Srbije, koje okuplja vodeće pivare u našoj zemlji, ali i u Udruženju malih nezavisnih pivara Srbije, koje čine brojne zanatske pivare koje posluju širom Srbije.
– Ne možemo dati prognoze posledica, imajući u vidu i da su informacije u vezi sa cenama i parametrima koji utiču na njih pitanje individualne poslovne prakse svake od pivara članica Udruženja pivara Srbije. Redovno pratimo sve parametre koji utiču na stabilnost tržišta, kako lokalna, tako i globalna dešavanja, pružajući podršku industriji i partnerima kako bismo minimalizovali posledice prema potrošačima – rekao je za portal Biznis.rs izvršni direktor Udruženja pivara Srbije Andreja Pavlović.
Pivski sektor u Srbiji predvode tri velike kompanije – Molson Coors, Heineken i Carlsberg, a pored njih na srpskom tržištu piva postoje tri manje pivare i veliki broj takozvanih kraft pivara.
Problem naplate
U našoj zemlji, trenutno su registrovane 62 male zanatske pivare. Kada je reč o problemima sa kojima se one suočavaju, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejan Smiljanić ističe da ih ima dosta, počev od toga da ima puno nenaplaćenih starih računa ugostiteljskim radnjama koje su zatvorene tokom pandemije, kao i onih koje još uvek rade, ali nisu u mogućnosti da ih plate.
Prema njegovim rečima, cene sirovina nisu još uvek drastično skočile, ali se to očekuje uskoro sa početkom sezone. Ipak, dodaje da su energenti već ozbiljno poskupeli, kao i troškovi transporta.
Na pitanje da li se u moru poskupljenja može očekivati da zanatske pivare podignu cene i za koliko, on kaže da bi to bilo realno, ali pošto je prodaja loša to je još uvek minimalno. Smiljanić smatra da će poskupljenje i celokupna situacija uticati na domaću potrošnju jer primanja građana ni blizu ne prate porast cena, a platežna moć kupaca je sve manja.
Potrošnja piva u Srbiji ispod proseka Evropske unije
Prema raspoloživim podacima Udruženja pivara Srbije, u 2020. godini proizvedeno je 5.146.782,99 hektolitara piva, što je za 7,19 odsto manje nego u 2019. godini.
– Ukupna potrošnja piva po glavi stanovnika u Srbiji 2020. godine je iznosila 62,15 litara, što u poređenju sa prosečnom potrošnjom u evropskim zemljama koja iznosi 68 litara svrstava Srbiju ispod EU proseka – navodi izvršni direktor ovog udruženja Andreja Pavlović.
U 2019. i 2020. godini ukupan efekat pivskog sektora na zaposlenost je procenjen na 15.682 i 12.779 radnih mesta, koja su nastala proizvodnjom i prodajom piva.
Posustao i izvoz
Kada je reč o izvozu, u 2020. godini srpske pivare su izvezle 1,37 miliona hektolitara piva, što predstavlja pad od 10,05 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok je izvoz rastao u 2019. za 7,47 odsto u odnosu na 2018. godinu.
– Gledajući kumulativno, u periodu od 2010. do 2019. godine izvoz je porastao za 45,70 odsto, koji je zatim praćen snažnim padom izvoza u 2020. godini. Bosna i Hercegovina, Bugarska i Hrvatska predstavljaju zemlje u koje je Srbija najviše izvezla 2020. godine- zaključuje izvršni direktor Udruženja pivara Srbije.
Kurir.rs/Biznis.rs
