Danas je 24. maj, što znači da obeležavamo Evropski dan parkova, a Novi Sad ima čime da se diči!
Današnji dan praznujemo sa ciljem skretanja pažnje na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran jer je baš na današnji dan 1909. godine prvi put proglašeno prvih devet nacionalnih parkova u Švedskoj.
Evropski dan parkova u Srbiji se obeležava u 2001, a u svetu je prvi put obeležen 1999. godine. Njegov slogan je “Zdravi parkovi, zdravi ljudi“.
Zelenilo koje nam je neophodno kako bi nas “resetovalo“ od gradske vreve i gužve, pored svih onih površina na kružnim tokovima, zasađenih leja cveća i lala uz šetališta i zelenih oaza unutar stambenih blokova, najviše se manifestuje kroz novosadske parkove kojih trenutno ima šest.
Japanski park
Ovo je najmlađi park u našem gradu i omiljeno mesto roditelja i dece koji žive na području Novog naselja i Detelinare.
Pored terena za boćanje, dečijih igrališta, javnog toaleta, parkovskih česmi za ljude i za životinje i drugih zanimljivih sadržaja, ono što posetiocima veoma privlači pažnju jesu neobične klupe za ležanje, veštačko jezerce sa mostićima i dve mirne fontane u centralnom delu parka.
Dunavski park
Dunavski park nastao je 1895. godine, a do detaljnijeg uređenja došlo je prvih godina 20. veka. Od tada, pa do danas ovo je omiljena zelena oaza Novosađana.
Ne samo da je u srcima Novosađana označen kao omiljeni, već se i legitimno nalazi pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu prirode.
Ovaj park omiljeno je mesto ne samo roditelja i dece, već i turista i svih onih koji žele da odmore od gradske gužve uz sveže kokice, kuglu sladoleda, kafu za poneti i, uvek u modi, dobro štivo za čitanje.
Na njegovom mestu nekada su se nalazili veliko jezero i livada na kojoj su se održavali vašari. Prva asocijacija na Dunavski park uvek će biti labudovi Isa i Bisa koji su dugo živeli u parkovskom jezeru.
Limanski park
Nastao je tokom sedamdesetih godina XX veka zajedno sa Limanom. Smatra se za najveći park na prostoru grada, odnosno njegove bačke strane, a u svojoj unutrašnjosti ima i poseban deo ograđen za šetanje i igru ljubimaca.
Ono što ga izdvaja od ostalih novosadskih zelenih oaza svakako je i skejt park na kome veoma često možete primetiti mlade kako izvode raznolike piruete i pokušavaju da savladaju izazovne veštine vožnje skejta.
Železnički park
Kako mu i samo ime kaže, ovaj park nalazi se u neposrednoj blizini Železničke stanice. Obiluje zelenilom i krivudavim stazama ukrašenim klupama koje daju privatnost svima koji se odluče da sede ovde.
Pored stalnih posetilaca ovog parka koji žive u njegovoj blizini, u njemu često možete sresti i turiste koji čekaju neki sledeći voz ili autobus na koji će presesti na putu kroz Evropu.
Važno je pomenuti da je ovaj park, takođe, dom najstarijeg aktivnog lokalnog festivala Blokstoka.
Futoški park
Futoški park nastao je početkom XX veka za specijalne namene oko Jodne banje koja danas, zajedno sa ovim parkom, čini spomenik kulture.
Kuriozitet koji čak i mnogim Novosađani nije poznat je da u Futoškom parku živi najmanja žaba u Evropi – crvenotrbi mukač. Kao što joj samo ime kaže, prepoznaćete je po crvenom ili narandžastom trbuhu.
Park se ponosi stablima koja se izdvajaju po vitalnosti i dekorativnosti, od kojih dva tulipanovca predstavljaju najstarije zabeležene primerke te vrste na javnim zelenim površinama u Novom Sadu.
Kamenički park
Zna se gde Novosađani idu kada se užele “šume“ i prirode, a kada nemaju vremena da odu daleko. On se nalazi na severnim obroncima Fruške gore i važi za naš najveći park sa sremske strane jer se prostire na površini od 33 hektara.
Ovaj spomenik prirode nastao paralelno sa izgradnjom dvorca porodica Marcibanji i Karačonji u XIX veku, po ugledu na parkove Beča i Budimpešte. Danas, zajedno sa dvorcem predstavlja kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja.
Najlepši i najstariji stanovnici parka su dva hrasta iz 1805. godine, koji se nalaze u centralnom delu, inače najstariji u celom Novom Sadu.
gradskeinfo.rs
