Poduhvat koji je trajao decenijama – kako je Vojvodina dobila preko 900 kilometara kanalske mreže

Za kanal Dunav-Tisa-Dunav čuli su svi – u pitanju je najveći kanal u Srbiji, ali veoma mali broj ljudi zna kolika je njegova vrednost i koji su napori potrebni da se on održava.

Njegov značaj jasan je već kada kažemo da mu je dužina 960 kilometara, od čega je 600 plovno, kao i da povezuje čak 80 naselja čije zemljište odvodnjava i navodnjava.

Iako ga nazivamo kanal, u pitanju je kanalska mreža koja povezuje oko 20 kanala i pritoka u jedan veliki hidrosistem.

Njegovo ušće u Dunav kod Novog Sada nalazi se na severnom delu grada, a upravo tu je smeštena Radna zona sever 3, u kojoj se nalazi i novosadska luka.

Kako je uopšte nastala ova kanalska mreža od skoro 1000 kilometara?

Sve je počelo još u 18. veku, tačnije 1718. godine, kada su u Banatu stanovnici započeli kopanje kanala dugog 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka. Razlog su bile velike poplave sa kojima meštani nisu mogli da se nose.

Par manjih kanala kasnije, 1793. godine počela je izgradnja Velikog bačkog kanala, koji je završen 1801. godine, a smatra se glavnim „pretkom“ kanala DTD.

Projektovali su ga braća Kiš, pa ga neki nazivaju i Kišov kanal, a njegova dužina bila je 114 kilometara.

Skoro 150 godina kasnije, 1947, inženjer Nikola Mirkov izneo je ideju o gradnji kanala DTD.

Kada je to učinio, hidrosistem postojećih kanala imao je svega 170 kilometara, što je nakon završetka izgradnje dostiglo preko 900 kilometara.

Kanal je zvanično otvoren 1977. godine kada je puštena brana na Tisi, a brojke koje je ovaj podvig proizveo zaista su ipozantne.

Naime, iskopano je 130 miliona kubnih metara zemlje, a poređenja radi, za Panamski kanal iskopano je 179 miliona kubnih metara, što pokazuje veličinu poduhvata.

Učestvovalo je čak 400 inžinjera, urađeno je preko 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana, a urađeno je i preko 35 hiljada grafičkih crteža.

U pitanju je jedan od najvećih investicionih projekata u regionu u 20. veku, a zbog čega je urađen?

Najveći kanalski sistem u Srbiji ima iste namene kao i oni manji, a to su navodnjavanje i odvodnjavanje. Razlika je samo u obimu.

Preko hidrosistema DTD odvodnjava se ukupno 1.060.000 ha zemljišta, a iako je projektima predviđeno da se navodnjava 510.000 ha, navodnjava se tek 30.000 ha.

Takođe, plovnost dužinom 600 kilometara kanala igra veliku ulogu za prevoz i transport do pojedinih lokacija, pa je promet kanala godišnje oko milion tona, koja obično stižu na neka od 30 tovarnih mesta.

JVP „Vode Vojvodine“ u njegove prednosti svrstavaju i snabdevanje vodom, prihvatanje upotrebljenih voda, plovidba, prihvatanje vode sa teritorije susednih zemalja, šumarstvo, ribolov, turizam i rekreaciju.

Kako se održava kanalska mreža DTD?

Održavanje tokova ovog kanala nažalost nije bilo na potrebnom nivou. Nagli razvoj industrije u drugoj polovini prošlog veka doveo je do taloženja mulja i izlivanja štetnih voda u kanal.

Poslednje ukljanjanje mulja u Velikom bačkom kanalu urađeno je davne 1968. godine, a prvo nakon toga započeto je 2019. godine.

Naime, u pitanju je remedijacija kanala i kanalskih pritoka, a najviše Velikog bačkog kanala.

Njen cilj je poboljšanje životnog okruženja, povećanje plovnosti kanala, kao i smanjenje zagađenosti vode koja kroz njega protiče, a EU je pomogla ovaj podvig sa 20 miliona evra.

Nakon što čišćenje bude okončano, svi industrijski pogoni koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanal moraće da imaju ugrađene sopstvene prečistače voda, kako bi se začarani krug zagađivanja i čišćenja kanala konačno prekinuo preventivom.

gradskeinfo.rs