U Srbiji je nedavno otkriven prvi slučaj multilokuranog ehinokoka, parazita koji na čoveka prenose lisice.
Slučaj je dijagnostikovao profesor Katedre sa histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević, a pacijentkinja stara 67 godina operisana je na Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, prenosi Dnevnik.rs.
“Bolest nije nepoznata, ali je do sada nije bilo kod nas. Za razliku od običnog ehinokoka, ovaj raste u čoveku i metastazira, odnosno širi se, te liči na kancerogeno tkivo. Po svojoj prirodi je parazit. Bolest je poznata u centralnoj i severnoj Evropi, ali je kod nas nije bilo i zato ne može da se prepozna. Кod ove žene je izgledao kao tumor na jetri, a isečak je stigao na patologiju krajem decembra, kada sam i postavio dijagnozu. Ukoliko se ne ukloni na vreme moguće su brojne komplikacije, pa i smrt”, ispričao je profesor Lalošević.
Kako izgleda multilokularni ehinokok?
– Multilokularni ehinokok je mala pantljičara, slična običnom ehinokoku, dužine 2-3 milimetra, koja živi u tankom crevu lisice, šakala i drugih divljih karnivora (mesoždera). Slično drugim pantljičarama, ima glavicu sa priborom za fiksiranje na sluzokožu creva, i svega oko 3 članka, od kojih je poslednji pun jaja. Jaja fekalijama izbacuju lisice, šakali i drugi stalni domaćini, i ona su odmah zarazna za prelazne domaćine. Kao i druge pantljičare, multilokularni ehinokok ima ciklus razvoja koji zahteva prelazne domaćine, to su poljski glodari, u kojima se razvijaju larveni oblici, ciste. Kod običnog, psećeg ehinokoka ciste se nalaze na jetri i drugim organima ovce, goveda, svinje. Unutar cisti razvije se ogroman broj glavica budućih pantljičara, koje nastavljaju razvoj ako ih pojede pas, a kod multilokularnog ehinokoka lisica, šakal i dr. Čovek je za obe vrste ehinokoka slučajni prelazni domaćin, u kome se razvijaju ciste – ističe prof. dr. Dušan Lalošević.
Kako se prenosi zaraza ovim tipom ehinokokusa?
– Jaja koja izlučuju stalni domaćini dolaze u zemljište, gde mogu sa opstanu neko vreme, a dospeju i u površinske vode. Glodari koji žive u zemlji na istoj teritoriji sa zaraženim lisicama, lako se inficiraju, na njihovoj jetri razviju se ciste, a kada ih lisica pojede, ciklus se nastavlja. Čovek se zarazi u direktnom ili indirektnom kontaktu s lisicama, koje mogu imati jaja i na svojoj dlaci. Običan pseći ehinokok prenosi se na čoveka direktnim kontaktom sa psima. Psa međutim, zarazi sam čovek pri nehigijenskom klanju, kada ciste – vodene mehurove sa jetre ovce ili svinje baci psima. Iako je prevencija običnog psećeg ehinokoka tako jednostavna, samo treba sprečiti zarazu psa, kod nas se ova bolest uporno održava, ne samo na selu, već i po gradovima, sa desetinama obolelih ljudi godišnje, a i sa retkim smrtonosnim ishodom.
Osim lisice šakali najčešći prenosioci
Prema njegovim rečima, ovaj parazit se dobija od lisice, a sada ovih životinja ima puno. Kod nas nema besnila, ali ga ima u okruženju, u Rumuniji i Mađarskoj.
“Кako nema besnila, lisice su se prenamnožile, a šire se i šakali koji takođe prenose ovog parazita. Srem je endemsko područje ovog ehinokoka kod lisica. Pacijentkinja je iz okoline Sremske Mitrovice, a postoji sumnja na još jedan slučaj, takođe u Sremu. Možda je i ranije bilo ovih slučajeva, ali ih niko nije prepoznao i sada radim reviziju starih slučajeva”, kazao je dr Lalošević.
Pacijentkinja je prvo došla na Polikliniku UКCV, gde ju je pregledao upravnik Кlinike za abdominalnu hirurgiju profesor dr Dejan Ivanov.
“Bolesnica se javila sa bolovima na stomaku i mi smo konstatovali tumorsku promenu od 5-6 centimetara, u levoj polovini jetre. Ništa nije ukazivalo na rak, nego na benignu promenu koja nije rasla, ali se žena žalila na bolove. Odlučili smo da je operišemo i ispostavilo se da nije tumor, nego retko parazitarno oboljenje. Hirurški deo je odlično prošao i osim promene odstranjen je i deo jetre, “do u zdravo”, jer je postojala sumnja na tumor, a iz žučnih vodova se pojavio gnoj – kazao je profesor Ivanov i napomenuo kako je postoperativni tok prošao dobro i žena je kratko ostala u bolnici.
Lovci su najrizičnija grupa
– Ljudi koji se nalaze u prirodi, u prvom redu lovci, izloženi su direktnom ili indirektnom kontaktu preko zemlje ili vode, sa lisicama i drugim stalnim domaćinima. Takođe i zemljoradnici a naročito stanovnici salaša, gde je moguće da se preko glodara multilokularni ehinokok prenese na pse ili mačke, izloženi su zarazi u kontaktu sa svojim psima.
Simptomi zaraze kod čoveka
– Detaljni tok bolesti opisao je još Rudolf Firhof kao pojavu brojnih malih koloidnih cisti na jetri čoveka, sličnih koloidnom karcinomu, kao i njihovu sklonost da se šire po organizmu. Infekcija se razvija podmuklo, dugo bez simptoma, a kada se simptomi jave, prvo u vidu bola u stomaku, parazitske ciste su se obično već toliko proširile da je pacijent inoperabilan. Samo na vreme preduzeta operacija može trajno izlečiti obolelog. Ako operacija nije moguća, daju se lekovi, čije delovanje nije potpuno efikasno, a njihova toksičnost može biti značajna kod dugotrajne primene.
Lečenje često doživotno
Ono što sada sledi za ovu pacijentkinju je oporavak, ali i dugotrajno lečenje. Šef Odseka za bolesti hepatobilijarnog trakta i zamenica upravnika Кlinike za infektivne bolesti profesorka dr Maja Ružić kaže kako lekova ima i da se oni dobijaju godinama, možda i doživotno.
“Pošto nam je ovo prvi takav pacijent, ne znamo kako će biti. Daje se simptomatska, antiparazitarna terapija”, napomenula je dr Ružić.
Prema njenim rečima, do zaražavanja dolazi kada se parazit razvija u crevima stalnog domaćina, odnosno lisice, i kontaminira sredinu fecesom. Tako dolazi do kontakta jaja parazita sa tlom, koja se potom oralno unesu i kontaminira se slučajni domaćin, čovek. To praktično znači da svako nedovoljno oprano povrće iz bašte, gde je ostao feces lisice, može da prenese ovaj ehinokok.
“Parazit kroz krvotok ulazi u organizam i dolazi do jetre, pluća, mozga, kostiju, bubrega. Nema prenosa sa čoveka na čoveka, jer kod ljudi ne može toliko da odraste. Druga mogućnost zaraze je da se pojede termički nedovoljno obrađeno meso zaražene divljači”, objasnila je dr Ružić.
Dr Ivanov kaže kako je UКCV regionalni centar u kojem može da se leči ovaj, kao i ehinokokus granulosus, jer imaju sve modalitete, od hirurgije, do interventne radiologije i lekara sa infektivne klinike. Poručuje da je taj timski rad kolega značajan za lečenje kompleksnih slučajeva.
Espreso/Blic/Dnevnik.rs/Srbijalov.com
