Danas se navršava 79 godina od kada su fašisti pohapsili sve Jevreje koje su zatekli u Novom Sadu i odveli ih u logore smrti Aušvic. Tim povodom predstavnici Jevrejske opštine i Grada položili su vence kod spomen-ploče na Sinagogi.
Da se svakog 26. aprila prisećamo nemilog događaja koji je danas teško i zamisliti da se odigrao na prostoru Novog Sada, istakao je zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac dodavši da će Grad učiniti sve da se uspomena na ove nedužne ljude nikad ne zaboravi.
-Kao i svake godine na današnji dan, nalazimo se sa predstavnicima Jevrejske opštine Novi Sad. Sećamo se naših sugrađana koji su stradali od fašističkih vlasti, koji su bili deportovani u koncetracione logore samo zato što su bili Jevreji. Danas, 79 godina kasnije, veoma je teško da zamislimo sve te strahote na ulicama Novog Sada i baš zato je važno da negujemo kulturu sećanja kako se ovako strašni događaji nikada više ne bi ponovili. Učinićemo sve da sprečito svaki drugi vid fašizma i ekstremizma, zato što mislimo da je Novi Sad zasluženo simbol multikulturalnosti i tolerancije. Danas je Novi Sad grad u kome ima mesta za sve – istakao je Crnobarac.
Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Štark podsetio je sve prisutne koliko je 26. april tragičan dan za svakog Jevreja u Novom Sadu.
– Tog dana su odavde, svi preostali Jevreji koji do tada nisu bili ubijeni ili nisu uspeli da pobegnu, uhapšeni, odvedeni u Sinagogu, a odatle na Železničku stanicu i potom u logor smrti Aušvic. Od njih 1.800 samo 300 se vratimo živih – 1.500 je ubijeno. Među ubijenima je bio i moj deda čije ime nosim, a baka je nekim čudom preživela Aušvic i napisala svoj dnevnik. Ovo je težak događaj za svakog Jevreja koji danas živi u Novom Sadu, ali istovremeno i važna lekcija za sve nas koji i dalje ovde živimo, da moramo biti zajedno u borbi protiv svake vrste nasilja – napomenuo je Štark.
Tokom Drugog svetskog rata populacija od nekoliko hiljada novosadskih Jevreja skoro je nestala. U januarskoj raciji 1942. godine, fašisti su ubili više od 800 Jevreja, pored toga, tokom celog rata oni su deportovani i ubijani, a u proleće 1944. godine preživeli su prebačeni u koncentracione logore. Na kraju Drugog svetskog rata u Novom Sadu je ostalo samo dvadeset Jevreja, a u narednim mesecima vratilo se još nekoliko stotina njih koji su rat proveli u partizanima, izbeglištvu ili u logorima širom Evrope. Nakon rata, veliki broj preživelih se iselio u Izrael.
nsuzivo.rs
