Ispred Sinagoge je danas obeleženo 78 godina od deportacije 1900 Jevreja iz Novog Sada u koncentracione logore širom Evrope. Samo njih 300 se vratilo i jedan deo njihovih potomaka danas čini jevrejsku zajednicu Novog Sada. Polaganju venaca danas je prisustvovao Mirko Štark, predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu, zamenik gradonačelnika Milan Đurić, kao i preživeli logoraš dr Pavle Katić.
Doktor meteorologije Pavle Katić, sada 95-godišnjak, preživeo je nekoliko logora nakon što je odveden kao politički zatvorenik 1941. godine. Njegovi roditelji stradali su nakon što su bačeni u Dunav u raciji, a njegova bliža rodbina odvedena je u logore na ovaj dan pre 78 godina.
-Ono što mogu da kažem o logorima je da su to strašne stvari i strašni doživljaji, i malo je onih koji su to prošli i preživeli. Ja sam kao politički zatvorenik odveden u koncentracioni logor Dahau, u novembru 1944. godine. On je bio napravljen sa ciljem da uništava sve one koji su bili protiv režima nemačkog Rajha-
Tu je preživeo nekoliko meseci napornog rada u fabrici, u Augzburgu u okolini Minhena, gde je bio radni logor u kojem se radilo do iscrpljenja.
-Svi koji su bili snažni živeli su duže, oni koji su bili slabašni brzo su postajali invalidi koje su posle vraćali u logore za uništavanje i likvidirali ih. Ja sam u januaru 1945. godine se vratio u Dahau, u baraku pored krematorijuma. U to vreme on više nije mogao da primi tolike žrtve koje je trebalo spaljivati, pa su ih slali u druge logore koji su imali aktivne krematorijume-
Dr Katić dočekao je oslobađanje 28. i 29. aprila 1945. godine, a oporavljao se mesec dana u američkom logoru za oporavak, gde je nakon mesec dana vraćen u Novi Sad.
Mirko Štark dodao je da se u logore iz Novog Sada putovalo oko dva meseca, da bi se stiglo u najstrašniji logor uništenja Aušvic-Birkenau.
-Uprkos očajničkim pokušajima da unište sve Jevreje nisu u tome uspeli. Mi smo ovde i ponosno čuvamo našu tradiciju, običaje i uspomenu na naše tragično preminule sunarodnike- istakao je Štark.
Zamenik gradonačelnika napomenuo je da je politika tada ozloglašene Nemačke dovela do statističkog broja Jevreja u našem gradu.
-Teško da danas možemo da razumemo da su ljudi deportovani, pljačkani, proterani i mučeni i ubijani. Nešto što danas ne možemo da razumemo desilo se možda davno, a možda i ne toliko davno. Takođe, ni ovaj objekat, Sinagoga, nije ostao nemi učesnik, jer su iz nje odvođeni građani, koji su putem železničke stanice odlazili na put koji je za nih bio bez povratka- izjavio je Đurić.
Ivona Karan
