Претрага
Close this search box.

Popili smo više kutija lekova za smirenje nego što nas ima, ali to ne umanjuje njegovu prodaju – Ako nemaju recept za Bromazepam, sugrađani se odlučuju za ALTERNATIVU

Foto: vojvodjanski.com
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva što predstavlja veću brojku od ukupnog broja stanovnika u našoj zemlji.
Da ovakva statistika ne zabrinjava preterano naš narod potvrdili su nam iz jedne novosadske apoteke, gde tvrde da sugrađani neretko pribegavaju alternativama, s obzirom da je kupovina bromazepama moguća samo uz recept.

-Nije veliki broj pacijenata koji se opredeljuje za kupovinu „na svoju ruku“. U većini slučajeva su to pacijenti kod kojih su benzodiazepini hronična terapija, što naravno nije zvanična preporuka u literaturi, ali se u praksi propisuju. Sedativi bi trebalo da budu kratkotrajna terapija, ne duže od 4 nedelje, zbog njihovih neželjenih efekata. Ti pacijenti su u najvećem problemu, jer moraju da čekaju ispred ordinacije svaki put kad hoće da kupe Bromazepam i oni se služe različitim trikovima da ga dobiju bez recepta u apoteci – ističe za NS Uživo farmaceutkinja, mr Jovana Šebez.

Dodaje da alternativnu terapiju predstavljaju preparati na biljnoj bazi, u čijem se sastavu najčešće nalaze ekstrakti odoljena, matičnjaka, kantariona, koji imaju potvrđeni umirujući efekat. Na tržištu danas postoji veliki broj preparata u vidu kapsula, tableta, čajeva, tinktura. Međutim, oni pomažu kod nekih blažih oblika bolesti, a petostruko su skuplji od npr. Bromazepama pa se pacijenti ne baš tako rado opredeljuju za njih.

Ipak, jedna sugrađanka koja je želela da ostane anonimna, potvrdila nam je da nakon napornog dana često poseže za lekom za smirenje. S obzirom da nema recept, pribegava alternativi.

-Posle stresnog dana na poslu često uzmem Persen. Rečeno mi je da je na biljnoj bazi. Smatram da je bolja varijanta od Beomazepama – ističe sugrađanka.

Foto: Profimedia

Obratite pažnju na neželjena dejstva!

Farmaceutkinja navodi da su glavna neželjena dejstva benzodiazepina, u koje spadaju najčešće propisivani Bromazepam, Lorazepam, Xanax, Ksalol, Demetrin, tolerancija pri hroničnoj upotrebi.

-Potrebna je veća doza da bi se ostvario isti efekat kao na početku terapije i stvara se zavisnost pri hroničnoj upotrebi. Potencijalno su opasne i njihove interakcije sa alkoholom, koji takođe deluje sedativno na centralni nervni sistem – upozorava Šebez.

Poražavajuća statistika: Svaki četvrti stanovnik Srbije koristi lekove za smirenje

Inače, istraživanje jedne domaće farmaceutske kompanije pokazalo je da lekove za smirenje u kućnoj apoteci ima četvrtina populacije, kao i da svaki četvrti stanovnik Srbije koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou.

nsuzivo.rs

Tagovi:

3 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
Gost
SNS Uzivo
03.04.2023 16:16

Nacija na bensićima, kako nam dobro ide! 🙂

Last edited 1 Godina Ranije by SNS Uzivo
Gost
DD
04.04.2023 09:00

Sta smo prosli i sta prolazimo,jos smo i dobri

Gost
Limes
16.04.2023 15:50

Nije sve baš tako! Prvo, ne mogu se biljni preparati koji su pomenuti izjednačiti sa bromazepamom! Kada se kaže alternativa, obično se misli na isti preparat različitog proizvođača, mnogi medikamenti imaju takvu alternativu.Čudi me da jedna farmaceutkunja to tako olako čini! Drugo, prilično je neodgovorno govoriti o “kupovini” bromazepama, ispada da ga lekari prepisuju olako, pa je najveći problem čekanje kod lekara. Lekari sa rezerbom prepisuju sedative, obično kao dodatni lek za pacijente sa visokim krvnim pritiskom, a i sa nalazom psihijatra. Kod lekara se obično uvek čeka, a baš da su redovi za sedative, preterano je reći i tako… Učitaj još »

Povezane vesti