Klimatolog profesor Vladimir Đurđević rekao je za RTS da je ovog leta bilo pet toplotnih talasa, a da je to sveposledica povećanja prosečne temperature za 0,69 stepeni. Te male promene globalno, znače lokalno drastične promene, istakao je Đurđević.
Komentarišući isušivanje reka dr Jelena Čanak Atlagić sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” napominje da živi svet nije toliko osetljiv i da on uvek nađe načina da se skloni kada su nepovoljni uslovi i posle se vrati kada se stvore odgovarajući.
Pomalo je apsurdno da se pri kraju najtoplijeg leta u istoriji, govori o snegu u septembru na planinama i zahlađenju od 20 stepeni u roku od 48 sati. Međutim, to je današnje vreme i to je klima koja se menja. Od niskih vodostaja, došli smo do najave redovne odbrane od poplava na Dunavu.
Evropska služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da je globalna prosečna temperatura od juna do avgusta na severnoj hemisferi, najviša zabeležena. Prosečna izmerena temperatura bila 0,69 stepeni Celzijusa iznad proseka u odnosu na kraj prošlog veka.
Klimatolog profesor Vladimir Đurđević rekao je da je ovog leta bilo četiri toplotna talasa, a ako se uzme u obzir cela zemlja, onda je to pet toplotnih talasa.
– Sve ovo je posledica male promene u visini temperature od 0,69. Te male promene globalno znače lokalno drastične promene – naveo je Đurđević.
Svedoci smo isušenih reka, prethodnih nedelja na Ibru su čuvari spasavali ribu iz praznog korita.
Dr Jelena Čanak Atlagić sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ kaže da živi svet voda ipak nije toliko osetljiv na promene.
– Ono što je može imati negativan uticaj na živi svet voda su nagle promene. Pozitivno je što se organizmi vraćaju u prvobitno stanje kada se vrate uslovi u kojima žive u prvobitno stanje. Dok traju negativni uslovi organizmi nađu zaklon i posle se vrate u prvobitno stanje – rekla je Čanak Atlagić.
Ističe da je do pomora ribe došlo zbog više faktora koji su se ukrstili.
Poplave u Zapadnoj Evropi
Svedoci smo da su Zapadnu Evropu pogodile poplave koje su odnele osam života. Đurđević ističe da klimatolozi i meteorolozi nisu iznaneđeni time.
– Klima je drastično promenjena u poslednjih 30 godina. Kad imate toplu atmosferu onda imate više vodene pare, okeani su topliji, mora, Mediteran je topliji, to znači da će biti i više padavina. Ne možemo očekivati da se klima vrati na period od pre 30 godina. Međutim, postavlja se pitanje koliko problema ćemo imati zbog tih promena – kaže Đurđević.
Na pitanje da li mogu da se ponove katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine, Đurđević kaže da apsolutno mogu da se ponove. Ističe da svake godine imamo poplave negde i nazivamo ih milenijumskim, a kada to kažete onda razmišljate da se to neće ponoviti, a ponavlja se skoro svake godine.
Dodaje da se infrastruktura gradi da izdrži takve stvari, ali da smo i pored toga imali pucanje brane i gubitak života zbog nevremena, i to je sve zbog tih 0,69 stepeni toplijeg vremena.
Nivo podzemnih voda opada
Čanak Atlagić je napomenula da nivo vode u bunarima niži jer nivo podzemnih voda opada, čime raste i koncentracija nečistoća, odnosno kad su suše onda dolazi i do zagađenja. Kao savet ističe da treba racionalno koristiti vodu.
Sve češće se može čuti i termin “toplotne kupole“. Đurđević objašnjava da se termin toplotna kupola decenijama koristi u mereorologiji.
“Kada je polje visokog pritiska dugo stacionirano nad nekom lokacijom, i kada nema rashlađenja, onda vazduh nad tom lokacijom postaje sve topliji. Isparava zemljište a vazduh se ne pomera i onda koristimo termin „toplotna kupola“, naveo je Đurđević.
Kurir.rs/ RTS
