Nedavno smo proslavili jedan od najradosniji praznika, a neki od nas su prošli i kroz Vaskršnji post u trajanju od 40 dana. Šta taj čin zapravo predstavlja za jednog čoveka i da li je post samo uzdržavanje od hrane ili su tokom njega neke stvari važnije, za NS Uživo otac Branko otkrio je najveće nedoumice svih vernika
– Crkva ima mehanizme kako bi pomogla čoveku da bi on ovladao svim svojim psihološkim i mentalnim potencijalima – kako bi bio najbolja verzija sebe. Post je jedna od disciplina crkve i lična je stvar svakog čoveka. Vaskršnji post je najstrožiji i traje 40 dana iz razloga što je Uskrs najveći praznik, odnosno praznik na kome počiva naša vrsta – na vaskrsenju Hristovom – odgovara otac Branko.
Post kao takav podrazumeva uzdržavanje od masne hrane, ali i uzdržavanje od mrsnih pomisli
Naš sagovornik istakao je da bi čovek tokom perioda posta trebao da spozna samog sebe i da se suzdržava od grehova, ružnih misli, uvredljivih reči, nedela i slično.
-Post treba da nam pomogne da ne razmišljamo stomakom nego glavom, jer na jedan način čovek razmišlja punog stomaka, a na potpuno drugi način praznog. Mi smo ono što jedemo, ali smo isto tako ono što mislimo i činimo.
Ljudi su misaona bića, ali duh leči telo
– Duh je primaran, jer mi imamo primere da je čovek fizički zdrav, ali duhovno rastrojen i on je neupotrebljiv. Zato je veoma važno da kroz post sebe produhovimo i da se kroz veru duhovno profilišemo. Postoje tu razni podvizi, tj. kada se čovek uzdigne od nekih uobičajenih stvari. Recimo, možda neko nema uslove da posti, ali može naprimer da prestane da puši ili da pije – kaže sveštenik.
Na pitanje da li su grešniji oni što poste, a ne žive po božijim pravilima ili oni koji se pridržavaju božijih zapovesti, ali ne poste, otac Branko odgovara:
– Sve je to relativna stvar. Moguće je da mnogi poste i kroz to “peru” savest i kriju se iza vere. U celoj ovoj priči važan je i oproštaj jer svi mi ako ulazimo u post, treba da se izmirimo sa bližnjima, i da budemo u međusobnom miru, ali i u miru sa Bogom. Takođe, važan deo ovoga je i pričešćivanje kao sveta tajna i to je najviše što nam je dato i što može čoveku da pomogne kao najjači doping. Pričest nije uslovljen postom, ali u korenu reči je čestit, što predstavlja najviši ljudski uspeh. Krajnji čovekov cilj je zajednica sa Bogom, dakle cilj našeg kraja jeste raj i tu vidimo da su sve te reči u korenu iste – objašnjava on.
Sve će se čoveku oprostiti sem poricanja Božije egzistencije. Takođe, veliki greh je psovanje Boga, što se nažalost često dešava u našem narodu. Međutim, kako kaže otac Branko, ne postoji nešto što Bog neće oprostiti jer je Bog ljubav.
nsuzivo.rs
