Povodom aktuelne teme trovanja gljivama na Šabačkoj pijaci: Za NS Uživo govori doktor biolog Dragiša Savić, koji otkriva gde treba kupovati gljive i koliko vrsta ima na Fruškoj gori (FOTO)

Fruška gora poseduje bogatu floru i faunu. Mnoge zaštićenje vrste ptica i biljaka se nalaze baš na ovoj vojvođanskoj planini. Trenutno na Fruškoj gori se nalaze preko 2.100 gljiva različitih vrsta, međutim pretpostavka je da ih ima bar duplo toliko

Doktor biolog Dragiša Savić ističe za naš portal da je većina gljiva koje se mogu pronaći na ovoj planini nisu jestive.

-To su uglavnom sitnije vrste, tvrde i bezukusne. Vrlo mali broj pečuraka sa ove planine čovek može da koristi u ishrani. Ne postoji način da se razlikuju otrovne i jestive gljive na osnovu boje i mesta gde rastu. Slične stvari poseduju i jestive i nejestive, te golim okom razlika je neprimetna. Da bi se dobro razlikovale vrste potrebno je uraditi mikroskopiju- rekao je Savić.

Kada berete gljive, a niste mikolog, potrebno je da imate dobro znanje i iskustvo. Mnoge vrste mogu da se prepoznaju relativno lako, ali i tu često dođe do zabune. Vrste kod kojih najčešće dođe do zabune su lisičarka, vrganj, sunčanice.

U Nacionalnom parku Fruška gora je zakonom zabranjeno branje gljiva, međutim ne može da se pokrije celo područje. Gljiva ima tokom cele godine, a sezona lisičarka je uveliko počela. Individualno od vrste do vrste, neke se javljaju u proleće a neke u jesen.

Povodom aktuelne teme za prodavanje gljiva na Šabačkoj pijaci

-U pitanju su zelene pupavke, koje su jedne od najotrovnijih vrsta. U zavisnosti od količine koje se unese u organizam može da dođe i do smrtnog ishoda. Gljive u sebi poseduju različite toksine. Pojedine vrste izazivaju samo stomačne probleme. Najčešće do zabune dolazi posle kiše kada dolazi do spiranja ljuspica sa površine. Panterovka je takođe opasna koja može da se zameni sa Biserkom iz istog roda slično izgledaju, detalji su različiti. Panterovka i muharovka su izuzetno opasne, dok je Biserka jestiva i ukusna- priča nam biolog i dodaje:

-Ja se bavim sitnim gljivama, koje većina ljudi ne vidi u prirodi. One su prečnika oko milimetar do dva. Postoje oko desetak novih vrsta koje sam pronašao, a nove su za nauku. Do sada sam publikovao nekoliko radova o tim vrstama.

GDE TREBA KUPOVATI PEČURKE?

-Gljive je potrebno kupovati isključivo u prodavnicama, jer se tu prodaju uglavnom šampinjoni i bukovače koje su gajene vrste. Na pijaci ne postoji nikakva provera- ističe biolog Dragiša Savić.

Mikološki savez Srbije okuplja gljivarska udruženja u Srbiji. Kod njih postoji polaganje za identifikaciju.

M.L.