Povreda na radu: Saznajte koja su vaša prava ako se povredite na poslu

Povrede na radu i u vezi sa radom su veoma česte pojave, i relativno veliki broj zaposlenih na dnevnom nivou doživi lakšu ili težu povredu. U ovoj situaciji veoma je važno znati koja su prava radnika, a koje obaveze poslodavca, pa smo iz tog razloga kontaktirali advokata Stefana Dačevića iz Novog Sada kako bismo dobili odgovore na najvažnija pitanja.

Šta se sve smatra povredom na radu?

Povreda na radu je, kako to Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše, svaka povreda koja se zaposlenom dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla:

-povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran,

-povreda koju zaposleni pretrpi pri dolasku odnosno povratku sa posla,

-oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledice nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran, tzv. profesionalno oboljenje.

-povreda koju zaposleni pretrpi na službenom putu

-povreda koju zaposleni pretrpi na putu preduzetom radi stupanja na rad

Advokat Novi Sad navodi da se povrede zaposlenih najčešće dešavaju prilikom obavljanja određenih poslova sa povećanim rizikom, kao što su rukovanje različitim mašinama, građevinski poslovi, poslovi u prerađivačkoj i prehrambenoj industriji, trogvi, kao i na poslovima koji zahtevaju pojačan fizički napor ili nošenje velikog tereta i slično. Uzroci povreda su različiti, kao što su nagle promene položaja tela ili iznenadno telesno opterećenje usled kojih dolazi do preloma noge ili ruke, amputacije ekstremiteta ili prstiju, opekotine itd..

Ko se smatra zaposlenim licem?

Zaposlenim licima se smatraju osim lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca, i druga lica koja su angažovana po drugim osnovima, ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ugovorom o delu, ili dopunskom radu, sve dok ne steknu svojstvo osiguranika.

Koje su obaveze poslodavca ukoliko dođe do povrede na radu?

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

U slučaju propuštanja ove obaveze predviđena je prekršajna odgovornost i novčana kazna od 800.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice, 400.000,00 do 500.000,00 dinara za poslodavca koji je preduzetnik i 40.000,00 do 50.00,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila provremena sprečenost za rad u slučajevima privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu svaku štetu koju zaposleni pretpi zbog povrede na radu ili u vezi sa radom, kao što su materijalna ili nematerijalna šteta.

Materijalna šteta predstavlja bilo koji vid direktnog umanjenja imovine zaposlenog (stvarna šteta) ili nemogućnost uvećanja imovine zaposlenog (izgubljena dobit) koji su uzrokovani povredom na radu, kao što su troškovi lečenja ili sahrane, ili gubitak zarade. Nematerijalnu štetu čini pretrpljeni fizički ili psihički bolovi kao i strah.

Osim naknade zarade i drugih  vidova materijalne i nematerijalne štete, zaposleni ima i druga potencijalna prava, kao što su pravo na novčanu naknadu zbog telesnog oštećenja ili  pravo na invalidsku penziju. Pravo na porodičnu penziju ostvaruju lica koja je zaposleni, koji je preminuo, izdržavao, odnosno njegov supružnik, deca ili roditelji.

U kojim slučajevima poslodavac nije odgovoran?

Poslodavac neće biti odgovoran za štetu ako dokaže da je povreda na radu nastala usled nepredvidivih I neuobičajenih okolnosti koje su bile izvan njegove kontrole, kao što je tuča zaposlenih, ili ukoliko je šteta nastala usled delovanja više sile, čije se posledice ni na koji način nisu mogli izbeći, kao što je zemljotres ili poplava..

Kako teče postupak naknade štete?

Razlikuju se dva postupka koji za ishod mogu imati naknadu štete, prvi, onaj koji uvek preporučujemo kako poslodavcima, tako i zaposlenima jeste zaključenje sporazuma, odnosno vansudskog poravnanja. Ovakav postupak jeste mnogo brži, nema sudskih troškova, i same stranke se mogu samostalno dogovoriti oko dinamike i načina regulisanja obaveza.

Ukoliko se poslodavac i zaposleni ne mogu sporazumeti, tada zaposleni ili članovi njegove porodice mogu podneti tužbu radi naknade štete zbog povrede na radu. Za uspeh u postupku, neophodno je da dokaže uzročno posledičnu vezu između nastale povrede i obavljanja rada, dok se krivica poslodavca za štetu  pretpostavlja i ona ne mora da se dokazuje.

Ako poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade na mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac odgovara bez obzira na krivicu po osnovu objektivne odgovornosti, ali poslodavac se  može osloboditi odgovornosti tako što će dokazati da je povreda na radu nastala kao posledica nekog drugog uzroka, isključivom radnjom trećeg lica ili samog zaposlenog.

Odmah po nastanku povrede, neophodno je da se zaposleni javi nadležnom lekaru kako bi se utvrdio stepen I  težina povrede i preduzele sve druge potrebne mere.  Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu.

Lekarski izveštaji su najvažniji dokazi potrebni za vođenje postupka radi naknade štete.

nsuzivo.rs