Poznati svi detalji izgradnje ČETVRTOG NOVOSADSKOG MOSTA: Biće postavljeni zidovi protiv buke, zelenilo za bolji vazduh, a dobićemo i preostali deo Bulevara Evrope do Dunava (VIDEO)

U nedavno raspisanoj javnoj nabavci „Koridora Srbije” za tehničku kontrolu projekta četvrtog mosta u Novom Sadu, onog preko Dunava do Sremske Kamenice, našao se skraćeni tehnički izveštaj o detaljima projekta, iz kojeg se vidi da će sem novog mosta biti izgrađen i preostali deo Bulevara Evrope do Dunava, dug 1.130 metara.

Na novom delu bulevara biće izgrađene još dve kružne raskrsnice na ukrštanjima sa ulicama Heroja Pinkija i 1.300 kaplara, odnosno Sima Matavulja, dok će na sremskoj strani biti takođe kružni tok na ukrštanju sa Karađorđevom ulicom, putem Beočin – Sremska Kamenica i obilaznicom oko Sremske Kamenice. Tako će, ovim projektom biti izgrađeno ukupno 3,2 kilometra saobraćajnica u vezi s mostom i 3,75 kilometara gradskih saobraćajnica sa četiri kružne raskrsnice.

Iz tehničkog opisa može se videti da su prilazne kontrukcije novom mostu duge 1.387 metara, dok je sam most dug 880 metara. Glavnu konstrukciju mosta delimično će nositi tri pilona od 30 metara visine iznad ploče mosta, kao i po dva stuba na svakoj obali. Rasponi su projektovani simetrično 50 metara+150+240+240+150+50 metara. Kako se navodi u dokumentu, prilikom projektovanja vođeno je računa da novi most ne remeti izgradnju buduće međunarodne marine između Kameničke ade i Ribarskog ostrva u kojoj bi trebalo da bude mesta za čamce i jahte do 20 metara dužine, kao ni ulaz u Šodroš.

Most neće služiti za teretni saobraćaj, a u toku planiranja nije bilo pominjanja gradskih autobusa. Ipak, planeri su sve saobraćajnice projektovali u odnosu na gabarite gradskih autobusa, u slučaju da se Novi Sad odluči da preusmeri trenutne linije ili uvede nove.

Od ranije je poznato da će se na mostu nalaziti dve kolovozne trake sa po dve saobraćajne trake, razdeljene pojasom širokim pet metara, a sa obe strane planirane su i pešačke i biciklističke staze. Na prilazu mosta sremskoj obali most će imati po tri saobraćajne trake za oba smera kretanja.

Na most će se moći penjati i silaziti sa šest prilaznih mostova za vozila dugih stotinak metara i četiri pešačko-biciklističke spiralne rampe. Po dve rampe za bicikliste i pešake povezivaće most sa Ribarskim ostrvom i Kameničkom adom.

Prilikom projektovanja vođeno je računa da novi most ne remeti izgradnju buduće međunarodne marine između Kameničke ade i Ribarskog ostrva, u kojoj bi trebalo da bude mesta za čamce i jahte do 20 metara dužine, kao ni ulaz u Šodroš

Kako se izričito navodi, most neće služiti za teretni saobraćaj, a u toku planiranja nije bilo pominjanja gradskih autobusa. Ipak, planeri su sve saobraćajnice projektovali u odnosu na gabarite gradskih autobusa, u slučaju da se Novi Sad odluči da preusmeri trenutne linije ili uvede nove. Na prilaznim kontrukcijama mostu, kao i na samom mostu saobraćajnice su projektovane za 80 kilometara na čas, 70 kilometara na čas računato je za put Beočin-Sremska Kamenica, a 50 kilometara na čas za ostale gradske ulice.

U 2045. godini preko 50.000 vozila na dan

Prema priloženim studijama i elaboratima, procenjeno je da je društvena korist od novog mosta za skoro trećinu veća od njegove cene od 175,5 miliona evra. Saobraćajne analize pokazuju da bi novim mostom u 2045. godini moglo da ide više od 235 gradskih autobusa ukoliko bude preusmeravanja javnog gradskog prevoza. Takođe, procenjeno je da će 2029. godine mostom prolaziti 38.500 vozila dnevno i oko 52.700 vozila dnevno 2045. godine. Ujedno, procenjuje se da će te 2045. godine sve kružne raskrsnice imati dovoljnu propusnu moć, osim dve: na Bulevaru patrijarha Pavla i u Ulici heroja Pinkija. Ipak, napomena je da se one kasnije mogu dodatno unaprediti.

Ako uzmemo da most počinje odmah iza raskrsnice Bulevara Evrope i Ulice Tone Hadžića, pokušaćemo da dočaramo kako bi izgledala vožnja iz Novog Sada do Sremske Kamenice. Od pomenute raskrsnice, sredinom Bulevara Evrope počinje dvosmerna rampa sa dve saobraćajne trake, koju će u prvih sedamdesetak metara nositi potporni zidovi, jer će rampu s obe strane pratiti Bulevar Evrope na samo pola metra razmaka.

Vijadukt sa dve trake nastavlja dalje preko postojeće kružne raskrsnice Bulevara patrijarha Pavla, Bulevara Evrope i Bulevara cara Lazara i oko 150 metara udaljene buduće kružne raskrsnice sa Ulicom heroja Pinkija. Oko 200 metara odatle, rampa se račva na dve kolovozne trake, a 50 metara dalje počinje odvajanje za rampu koja vodi ka Ulici heroja Pinkija, naspram koje se nalazi i rampa za silazak s mosta iz pravca Sremske Kamenice. Nakon blage krivine, vijadukt prelazi preko raskrsnice ulica 1.300 kaplara i Sima Matavulja, a 250 metara dalje, s obe strane nalaze se odvajanja na rampe koje vode do pomenutog kružnog toka. Nakon rampi, na vijaduktu su sada tri saobraćajne trake po smeru, od kojih je jedna namenjena za prestrojavanje. Na 1.134 metra od početka, vijadukt prelazi preko odbrambenog nasipa, a ispod njega se završava Bulevar Evrope.

Zidovi protiv buke, zelenilo za bolji vazduh

Duž 1.922 metra mosta i prilaznih rampi biće postavljeni montažni zidovi koji bi trebalo da buku saobraćaja spuste ispod dozvoljenog nivoa u blizini stambenih objekata. Kako je dato u opisu, 140 metara od početka mosta na Bulevaru Evrope s obe strane biće postavljeni zidovi dugi 552 i 656 metara, dok će kod Mornarice biti postavljen zid od 330 metara. Što se tiče ekologije, predviđeno je da se atmosferske vode odvode u sedam separatora, a deo i u gradsku kanalizaciju. U samom mostu ostavljeni su koridori za dva cevovoda, za potrebe snabdevanja vodom Novog Sada u budućnosti. Skoro 64 hektara javnih zelenih površina biće zahvaćeno radovima. U dokumentaciji se navodi da će od postojećih 96 stabala, morati da bude uklonjeno 39, a da će na kraju biti posađeno 258 stabala lišćara, 5.372 ukrasnih žbunova, 1.535 poleglih ruža, 3.904 perena i ukrasnih trava i 35.121 komad pokrivača tla.

Stotinak metara dalje, nalaze se dve poslednje rampe za vozila, koje vode ka budućoj raskrsnici na Ribarskom ostrvu, a odatle se broj traka po smeru svodi na dve. Dvestotinak metara dalje, nalaze se prve dve rampe za pešake i bicikliste, od kojih počinju pešačke i biciklističke staze na budućem mostu, čija glavna konstrukcija počinje pedesetak metara dalje. Nakon što most pređe preko Šodroša, kao što smo rekli, nalaze se još dve pešačko-biciklističke rampe s obe strane konstrukcije, a odatle most se pruža preko Dunava sve do buduće kružne raskrsnice s Karađorđevom ulicom i putem Beočin – Sremska Kamenica.

Što se tiče okolnih saobraćajnica, zbog izgradnje kružne raskrsnice na sremskoj strani, Ulica malina biće priključena na traku za desna skretanja iz pravca Beočina ka Paragovskom putu. I Ulica Nade Ljubojević Tihe biće priključena na traku za desna skretanja sa Paragovskog puta u Karađorđevu ulicu. Inače, ova kružna raskrsnica imaće jednosmerna odvojena desna skretanja za sva četiri pravca, kružna raskrsnica Bulevara Evrope i Ulice heroja Pinkija imaće odvojena desna skretanja za tri pravca, a kružni tok na ukrštanju s ulicama Sima Matavulja i Ulice 1.300 kaplara imaće izdvojeno desno skretanje samo iz pravca Ulice 1.300 kaplara. Što se tiče osvetljenja, most će biti osvetljen s obe strane banderama visine 10 metara, imaće i dekorativnu rasvetu sajli i pilona, koja će biti softverski kontrolisana, a za potrebe napajanja strujom, biće izgrađena trafo-stanica sa kameničke strane. Gradske saobraćajnice koje su obrađene projektom, pored uobičajenih stubova, biće osvetljene i rasvetom postavljenom na samu konstrukciju mosta.

Dnevnik.rs