Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan sećanja na Svete mučenike Adrijana i Nataliju, mladi bračni par koji je živeo i za Isusa postradao u četvrtom veku.
Pričalo se tada da nije bilo lepšeg para od njih dvoje i da su bili nadaleko poznati po svojoj ljubavi. Bili su u braku tek nešto više od godinu dana kada je tadašnji car Maksimijan posetio Nikomidiju i naredio opšti progon hrišćana.
Adrijanov zadatak je bio da popiše sve one koji su potom mučeni i ubijani. Ipak, on je vremenom, posmatrajući sve te koji su patili, i sam poverovao u carstvo nebesko i Isusovo učenje. Zato, kada je na red došao nov popis, rekao je da i njegovo ime stave na spisak. Kada je opaki car Maksimijan posetio Nikomidiju naredio je da se uhvate hrišćani i stave na muke. Blizu grada, u jednoj pećini, sakrilo se dvadeset troje hrišćana, ali su bili razotkriveni.
Vlast je ubrzo naredila da ih prvo išibaju, a zatim bace u tamnicu. Potom su ih izveli iz tamnice i odveli načelniku Adrijanu da im popiše imena. Adrijan je posmatrao ove ljude, koji su bili izmučeni ali trpeljivi, mirni i krotki, pa ih je zakleo da mu kažu šta očekuju od svog Boga za sve muke koje su pretrpeli.
Govorili su mu o blaženstvu koje čeka pravedne u carstvu Božjem. Čuo je to, opet ih posmatrao i odjedanput se okrenuo pisaru i rekao mu: “Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!” Kad je car to čuo upitao je Adrijana da li je sišao sa uma, a Adrijan je na to rekao: “Nisam s uma sišao nego sam k umu prišao”. Razgnevljen ovakvim Adrijanovim rečima, car je naredio da ga okuju i bace u tamnicu, odredivši dan kada će ih sve izvesti na mučenje.
Jedan od Adrijanovih sluga brzo je otišao njegovoj kući i obavestio gospođu Nataliju o svemu i ona se veoma obradovala što je čula da je njen muž spoznao pravu veru. Kada je Adrijan sedeo okovan u tamnici, ona je došla i služila im svima, a kada su njenog muža šibali i mučili na razne načine, ona ga je ohrabrivala da istraje do kraja.
Posle dugih muka i tamnovanja car je naredio da se u tamnicu odnese nakovanj i da se svim mučenicima čekićem prebiju i ruke i noge. Tako je i bilo i Adrijan i dvadeset tri časna čoveka izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je sa još nekim blagočestivim ženama uzela njihova tela i odnele su ih u Carigrad i tamo ih česno sahranile.osle nekoliko dana kada je Natalija zaspala u snu joj se, sav u svetlosti i krasoti, javio Adrijan i rekao: “Dobro je što si došla ovamo, sluškinjo Hristova i kćeri mučenička, hodi u pokoj svoj, pripremljen ti od Gospoda, hodi i primi doličnu ti nagradu!”
Veruje se da supružnici danas treba da im zapale sveću u crkvi i pomole se ovim rečima: “Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.”
Kurir.rs
