Svima se to desi ponekad. Prejeli ste se i sada je potrebna snaga da preživite sve ono što ste uneli u svoj organizam, a možda nije bilo neophodno. Taj osećaj nakon „prežderavanja“ je možda dovoljan podsticaj da sledeći put postupimo drugačije, a u nastavku vam predočavamo šta se sve dešava u vašem organizmu kada unesete veću količinu hrane nego što ste želeli.
Bliži se vreme novogodišnjih i božićnih praznika i nije loše znati ove pojedinosti. Za početak, upamtite – vrlina je u umerenosti.
Želudac se rasteže
„Tvoj želudac je vrlo elastičan… kao pantalone za jogu!“ objašnjava doktorka Lisa Eberli i dodaje:
„Veličina želuca varira od osobe do osobe, ali u proseku može da primi litru sadržaja. Kada pojedeš previše hrane, želudac se može rastegnuti do zapremnine od četiri litre“, i dodaje: „Dobra je stvar što je želudac elastičan i brzo se vraća u normalu, no ako se često prejedaš, rastegnuće se“.
„Dakle, oni koji ignorišu osećaj sitosti i nastavljaju da jedu, rastežu želudac, što dovodi do češćeg osećaja gladi i većeg unosa hrane te rezultira začaranim krugom u kom neprestano nešto jedu“, objašnjava doktorka.
Osim toga, postoji još jedna loša navika koja dovodi do povećanja želuca – unos tečnosti uz obrok.
„Kada piješ sok ili pivo uz večeru, u želucu i crevima stvaraju se plinovi koji ih dodatno rastežu. Gazirana pića izbacite, izbegavaj da pijete tečnost tokom hrane, a nakon obroka popijte čaj od đumbira“, ističe dr Eberli.
Gluvi telefon
Telo je savršen sistem u kom organi komuniciraju pa će želudac, kada dođe vreme, poslati mozgu informaciju da je pun, no taj signal mozak će dobiti tek dvadesetak minuta nakon što je poslat, što znači da ćete se prejesti ukoliko nastavite da jedete.
Ako neprestano ponavljate ovu grešku, odnosno prebrzo jedete i ne dozvoljavate organima da „porazgovaraju“ jedni sa drugima o tome kakva im je bila večera, doći ćete do „gluvih telefona“ i mozgu će biti teško da razazna kada je želudac pun i kada je vreme da ti kaže da prestaneš da jedeš. Bez osećaja sitosti vrlo brzo ćete doći do situacije da ne želite da stanete na vagu.
Fatalna ljubav grelina i dopamina
Vrlo ukusna hrana može imati opasne učinke na mozak.
„Preterana konzumacija ukusne hrane može pokrenuti reakcije u sistemu nagrađivanja mozga, slične onima zebeležene kao zavinost“, upozorava psihološkinja Nikol Origem.
Evo kako to funkcioniše: Kada redovno jedete, nutritivno bogato i umereno, ješćete samo kada ste gladni. To je zato što se hormon grelin, koji upravlja apetitom, povećava pre jela i smanjuje nakon. Ali kada se najedete pečenog mesa i pire krompira, preko kog ste stavili i masan preliv, a potom pojedete i kolač, grelin će ostati aktivan
Kod prekomernog unosa masti i šećera, hormon koji reguliše glad ostaje povišen čak i nakon jela“, objašnjava ona.
Pored toga, tu je i osećaj zavisnosti, zahvaljujući pojačanog lučenju dopamina, dok uživate u finoj hrani.
„Osim uticaja na apetit, grelin takođe aktivira i dopamin, tako da unoseći masne i slatke hrane, nivo grelina ostaje povećan, što aktivira oslobađanje dopamina. To ćete osetiti kroz žudnju za još jednim kolačem. Osećaćete se sjajno. To dovodi do začaranog kruga i zavisničkog ponašanja.
Mozak se oseća nagrađeno nakon što pojede ukusnu hranu te traži još ovog udobnog stimulansa što otvara ciklus zavinosti. Rešenje leži u svojoj ishrani izbalansirate ugljene hidrate i masti sa proteinima i povrćem, kako bi svoj mozak držali pod kontrolom.
Hormoni
Dok grelin stimuliše apetit, drugi hormoni ga drže pod kontrolom, no komunikacija između hormona i mozga, kao što smo već pomenuli traje i do 20 minuta pa ako jede brzo i halapljivo, možda ćeš pojesti mnogo više,nego što je potrebno.
„Oksintomodulin i peptid tirozin tirozin su hormoni sitosti koje izlučuju creva. Tu je i hormon koji se zove leptin, a on govori mozgu koliko energije trenutno imate i koliko hrane vam treba – nešto poput bankovnog računa koji živi od plate do plate“, objašnjava doktorka Eberli.
Leptin podstiče mozak da prestane da jedete, ali pošto je jezik često brži od mozga, tako je i vilica, odnosno vaša ruka brža od mozga…
Budući da ste tokom obilnog obroka uneli više kalorija, nego što vaše telo može da potroši, one se pretvaraju u masnoće i skladište se u predelu stomaka i butina.
„Jednostavno rečeno, što više šećera i ugljenih hidrata pojedeš, više će ih biti pohranjeno kao mast ako se ne bavite nikakvom fizičkom aktivnošću, odnosno ne trošite ono što ste uneli“; dodaje doktorka koja savetuje da dvadesetominutnu šetnju odmah nakon obroka.
Šećer u krvi kao na trampolini
Kad se prejedeš, gušterača proizvodi dodatni insuliln kako bi obradila količinu šećera iz ugljenih hidrata i uklonila ga iz krvi. I tu ne staje.
„Tvoje telo će proizvoditi insulin sve dok mozak ne dobije informaciju da su količine šećera u krvi sigurne. No, hormoni su spori pa dok prenesu mozgu informaciju da je sve u redu sa šećerom, on je već prenizak, a vi se osećate umorno, iscrpljeno pa čak i depresivno i opet želite da jedete“.
Štaviše, žudite za ugljenim hidratima i šećerom kako biste podigli šećer koji će potom gušterača morati da obradi i ponovno ćete osetiti umor nakon kratkotrajnog osećaja poleta. Doktorka i za ovaj problem savetuje šetnju odmah nakon obroka, kako bi izbegla, odnosno prebrodila umor izazvan skakanjem šećera u krvi.
b92
