Predložena je i izgradnja zajedničkog železničkog terminala Srbije i Hrvatske koji bi smanjio velika zagušenja, rasteretio drumski saobraćaj i čekanja na graničnim prelazima, navodi se u saopštenju.
Čadež je rekao da će dve komore vladama i nadležnim ministarstvima predložiti i set mera koje mogu brzo dati rezultate usmerene na povećanje kapaciteta graničnog prelaza Batrovci – Bajakovo, kako bi se smanjilo čekanje i ubrzao promet.
Naveo je da su među predlozima i manja infrastrukturna ulaganja koja će dugoročno rešiti probleme kapaciteta tog prelaza.
Čadež je rekao da je prosečno čekanje teretnjaka na graničnom prelazu Batrovci – Bajakovo oko šest sati, što kompanijama stvara velike dodatne troškove.
Prema njegovim rečima, prošle godine preko tog prelaza u oba smera prošlo je 378.000 kamiona.
Naglasio je da bi manje čekanja, ubrzanje carinskih procedura i usklađivanje rada inspekcijskih službi na svim prelazima, poslovanje učinilo efikasnijim, a kompanije konkurentnijim.
– Naše privrede su kompatibilne i više povezane nego što mi mislimo, bilo da je reč o sirovinama, poluproizvodima, proizvodnji. Želimo da izađemo sa konkretnim stvarima, sa novim idejama, ali i zajedno da odgovorimo na izazove – naglasio je Čadež.
Istakao je da i Hrvatska može biti “hab za srpski izvoz i uvoz”.
Burilović je istakao odličnu saradnju dve komore, podsetivši da je HGK 2018. otvorila predstavništvo u Beogradu.
– U inostranstvu imamo svega šest predstavništava, ovo u Beogradu jasno govori koliko je važno za nas srpsko tržište – rekao je Burilović.
Naveo je da privredna saradnja Hrvatske i Srbije ima mogućnosti da bude još bolja, a da globalna zbivanja kao što je sukob u Ukrajini stavlja dve ekonomije pred iste probleme za koje, kako je ocenio, zajedno treba da traže rešenja i odgovore.
Važne teme o kojima su razgovarali predstavnici sektorskih udruženja privrednih komora Srbije i Hrvatske sa Čadežom i Burilovićem jesu i kooperacije u oblasti građevinarstva i zajednički nastup na trećim tržištima, prenela je PKS.
Velike mogućnosti za intenzivniju saradnju privreda Srbije i Hrvatske svakako jeste i poljoprivreda sa fokusom na projektima digitalizacije i promociji proizvoda, navodi se u saopštenju.
U prvom tromesečju 2022. spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske iznosila je 378,8 miliona evra, 106,2 miliona evra ili 38,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Srpski izvoz vredeo je 205,2 miliona evra, što je za 53,3 miliona evra ili 35 odsto više nego lane.
Prošle godine ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske iznosila je 1,337 milijardi evra i bila je za 25 odsto veća nego 2020.
Sastanak u Vinkovcima rezultat je razgvora koje su Čadež i Burilović održali u Zagrebu 9. maja, a najavljeni su i novi susreti sa predstavnicima izvršne vlasti Srbije i Hrvatske.