Trke su bile popularne decenijama, ali su u poslednjih nekoliko godina postale važan faktor u svetu esporta. Sa takmičenjima kao što su FIA Gran Turismo šampionat, Formula 1® Esports Series i eNASCAR Coca-Cola iRacing serija nude značajne nagradne fondove, jasno je da je virtuelno trkanje postalo legitimni sport. Međutim, kako se ove digitalne trke upoređuju sa stvarnim trkama?
Dolazimo daleko od vremena kada su trkačke igre bile jednostavne arkadne igre poput Pole Position-a ili prvih verzija Gran Turisma. Danas imamo ultra-realistične fizike motora koje baš kao da repliciraju kako automobili rade u stvarnom svetu. Igrači mogu da dobiju istinsko trkačko iskustvo sa grafikom i zvukom koji su realni kao i u stvarnom svetu. Podešavanja bolida kao na primer u igri Asseto Corsa ili Forza Horizon nude vam beskonačno opcija da vaše vozilo naštelujete kako želite.
Iako su napravili dosta napretka, još uvek postoje razlike između virtuelnog i stvarnog trkanja. U virtuelnom trkanju nema realnog osećaja brzine ili G sile kao kad voziš u stvarnom svetu. Igrači ne osećaju vetar dok voze ili pritisak na telu dok se prevrću u krivini. Iako neki simulatori pokušavaju da repliciraju to iskustvo, još uvek nisu blizu stvarnom vožnjom.
U virtualnom trkanju postoji manji nivo rizika u poređenju sa stvarnim trkanjem. U stvarnom svetu, postoji opasnost od povreda ili čak smrti u slučaju nesreće, dok u virtuelnom trčanju nema fizičke opasnosti. Iako postoji određeni rizik od oštećenja virtuelnih automobila, to nije isto kao vrlo stvarni rizik od povrede u fizičkoj trci.
Iako se razlikuju, trkanje u virtuelnom svetu je postalo zanimljiv sport za gledanje. Potrebne veštine i strategije za takmičenje na najvišem nivou virtuelnog trkanja su iste kao one potrebne za stvarno trkanje. Dok nedostatak fizičkih senzacija može biti nedostatak za neke, to omogućava igračima da se više fokusiraju na tehničke aspekte trkanja, kao što su trošenje guma i potrošnja goriva, bez da se bave fizičkim zahtevima.
Zanmljiv intervju na temu sim trkanja i pravog napravio je i poznati F1 vozač Lando Noris koji vozi za ekipu Meklarena.
On je naveo da kada vozite u simulatoru, potpuno se naviknete na stazu. Nakon nekoliko desetina do stotina krugova u simulatoru, saznaćete sve detalje staze. Tako možete fino da podesite idealnu trkačku liniju, tajming kočenja i tako dalje. Drugim rečima, u simulatoru vozač uči kako da kontroliše automobil što je preciznije moguće.
Simulator trkačkih automobila pruža beskrajne mogućnosti podešavanja za Formulu 1 i niže kategorije. Kao vozač, možete isprobati sve modifikacije i podešavanja bez potrebe da se vozite u stvarnom svetu. To donosi značajne prednosti za prave trke.
Mnogi profesionalni vozači koriste simracing kao alat da unaprede svoje veštine i poboljšaju performanse na stazi. Neki su čak takmičili u virtuelnim trkama, što je privuklo još više fanova sportu. Simracing i prava trka su ipak dve različite stvari sa svojim posebnim izazovima. Iako sigurno ne može da zameni uzbuđenje prave trke, simracing je postao sve važniji za treninge i takmičenja u svetu motosporta.
