U Srpskom narodnom pozorištu večeras u 19.30 na sceni “Pera Dobrinović” premijerno će biti izvedena predstava “Poetesa” rađena po novom komadu i u režiji Vide Ognjenović.
Govoreći o ovom svom ostvarenju u čijem se fokusu nalazi Milica Stojadinović Srpkinja, Ognjenović kaže da ju je ta žena zanimala još od prvih školskih saznanja.
– Pojava Milice Stojadinović Srpkinje u književnosti zanimala me još od prvih školskih saznanja. Zapravo, svi smo se primili na anegdotu da je Njegoš skoro podlegao iskušenju i zažalio što je pod mantijom, pa ne može da ima takvu lepoticu za knjeginju. Ipak, tek kada sam dobila književnu nagradu njenog imena, bacila sam se na čitanje i iščitavanje njenog dela, jer me bilo sramota da tako malo znam o njoj. Počela sam opsesivno da se bavim čudnom sudbinom te poetese. Odmah sam videla dramski naboj u tom materijalu, ali mi je bilo jasno da ne treba da pišem biografsku dramu, iako je njena biografija veoma „dramatična“: kako se to kaže za nesvakidašnje životopise. No, mene je, ipak, mnogo više zanimao njen ništa manje „dramatični“ sukob sa samom sobom.
Napominje da drama nije biografska ali da je sva faktografija u komadu autentična.
– Predstavu „Poetesa“ zamislila sam kao scensku raspravu o uzrocima te njene nesnađenosti. Ona je, po svemu sudeći, žarko želela da sve poravna, da svoj poetski dar niveliše sa običajima, da ne narušava svoj status udavače i ne zanemaruje porodične obaveze koje je imala kao kćer i sestra. Zatim da sanja, da čezne za ljubavlju, da pomiri ljubavna osećanja i smernost. No, nije išlo. Previše je tu bilo nepoznanica za mladu devojku… Njen zanos je bio romantičarski iskren, ali ona nije imala pravu poetsku hrabrost da se slobodno izrazi, već se služila pesničkim retorskim šablonima. Moju pažnju je najviše privukao njen strah od sebe, od svog talenta, to je bilo središno polazište za moju scensku raspravu.
Napominje i da su joj od velike pomoći bile knjige koje je o Milici Stojadinović znalački načinila Radmila Gikić Petrović.
U autorskom timu su kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo, scenograf Željko Piškorić I kompozitor Nikola Čuturilo, a uloge tumače: Milica Stojadinović – Nataša Stanišić, Vasilije, Ava, njen otac- Predrag Momčilović, Jelisaveta, njena majka- Gordana Kamenarović, Katica, njena sestra – Tamara Stanisavljev, Vuk Karadžić – Miodrag Petrović, Mina Karadžić – Jovana Balašević, Ana Kraus Karadžić – Gordana Đurđević Dimić, Ljubomir Nenadović – Jovan Nešković, Ludvig Frankl – Miroslav Fabri, Đorđe Rajković – Milovan Filipović, Jovan – Milo Lekić, Svetozar, Miličin brat – Marko Savković, Goluban – Peđa Marjanović, Slepica Stefanija- Sanja Ristić Krajnov, Slepica Mela – Višnja Obradović, Slepica Pela – Sanja Mikitišin.
Predstava je koprodukcija UG Novi tvrđava teatar i Srpskog narodnog pozorišta.
blic.rs
