Posle Prvog svetskog rata, kafana „Gambrinus“ u Njegoševoj ulici, a nakon Drugog svetskog rata „Gurman“, postala je poznata kao okupljalište mnogih Novosađana i gostiju iz cele Vojvodine, uglavnom veseljaka željnih smeha.
U ono vreme, „Gambrinus“ je imao dve prostorije: manju i veću. U većoj prostoriji skupljali su se prolaznici, dok su u manjoj, za rezervnim stolom, sedeli stalni gosti – Pere Gambrinusa, zapravo Pere Jančenića, vlasnika kafane.
Među stalnim gostima „Gambrinusa“ bio je i Vladeta Georgijević Bare, matičar tadašnje novosadske opštine.
Bare je bio poznat po svom apetitu i ljubavi prema dobroj hrani i piću. Težak čovek, prepoznatljiv po tri podvaljka ispod brade, imao je i dar za pevanje.
Kako je vest o evropskom takmičenju pivopija u Plzenu stigla do Novog Sada, Bare je nesvesno postao centralna figura u kafani.
Njegova kritika da Pera Gambrinus ne nabavlja dovoljno plzenskog piva navela je prijatelje i ostale goste da ga podstiču na učešće. Bili su spremni podržati njegovu hrabrost i dokazati da je njegov „dobar cug“ vredan pažnje.
Priča o njegovom putovanju postala je epicentar šala, komentara i uzbuđenja u „Gambrinusu“.
Kako se dan putovanja bližio, društvo se sve više uključivalo, učešće u takmičenju postalo je simbolično i za njih. Kafana je postala neslužbeno okupljalište podrške Bareu. Ljudi su dolazili, nudili savete, izražavali zabrinutost, a istovremeno su izražavali i veru da Bare može postići uspeh.
Prizor stidljivog, ali odlučnog Bareta kako ulazi u voz i nestaje iz vidokruga kafane bio je sveprisutan u razgovorima.
Nedelje su prolazile, a vesti o događanjima u Plzenu stizale su povremeno. Društvo u „Gambrinusu“ živelo je s nadom i znatiželjom. Svaka nova informacija o toku takmičenja dočekivana je s uzbuđenjem. Pitanja su se nizala: „Kako mu ide?“, „Koliko je popio?“, „Hoće li uspeti?“.
Konačno, kada je vest stigla da je Bare pobedio i da je postao prvi jugoslovenski šampion pivopija, kafana se pretvorila u mesto neverovatne radosti. Slavlje je bilo neprestano, sa stolovima rezervisanim za doček šampiona, smeškom na usnama svakog gosta i aplauzima koji su odjekivali kroz prostoriju.
Bare je postao junak „Gambrinusa“, simbol hrabrosti, zabave i zajedništva.
Kroz te priče, Bare je ostao živ u sećanjima Novosađana, simbolizujući duh zajedništva, hrabrosti i radosti koji je kafana „Gambrinus“ donosila ljudima.
gradskeinfo
