Pojava superćelijskih oluja, koje su pogodile i Srbiju prethodnih dana i prouzrokovale gubitak života i ogromnu materijalnu štetu ne zavise samo od ljudskog faktora, kaže za portal Vojvodina uživo profesor Stevan Savić sa Departmana za geoekologiju novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF).
Na pitanje da li superćelijske oluje možemo nazvati opasnim, profesor Savić naglašava da se sve vremenske nepogode smatraju opasnim, ali da visina opasnosti zavisi od jačine vremenske nepogode, odnosno vremenskog ekstrema. On dodaje da smo ovih dana imali superćelijske nepogode koje su veoma opasne, u tolikoj meri da se uvek preporučuje da se ne ostaje na otvorenom prostoru.
Profesor objašnjava da letnje vremenske nepogode koje se dešavaju iznad našeg prostora, pa samim tim i iznad regiona, ne možemo direktno vezati za klimatske promene.
“One su se uvek dešavale, bez obzira na tendencije klimatskih promena. Možemo samo govoriti da li se usled klimatskih promena one dešavaju češeće i da li imaju razorniji karakter. Generalno, može se reći da trenutne klimatske promene podstiču učestalost i jačinu vremenskih nepogoda, ali kao što vidimo to se ne dešava po nekom pravilu svake godine. Svakog leta imamo drugačiju situaciju”, navodi profesor Savić.
Na pitanje da li možemo očekivati još veće vremenske nepogode, profesor govori da možemo, ali se ne može sa sigurnošću reći kakvom tendencijom rasta će te vremenske nepogode da se javljaju.
“Kada govorimo o superćelijskim nepogodama, mi ih ovde u Vojvodini nismo imali nekoliko godina, što ne znači da ih nije bilo u nekim drugim regionima Jugoistočne Evrope”, dodaje profesor Savić.
Takođe, po pitanju vremenskih nepogoda, profesor objašnjava da postoji i uticaj čoveka, ali i da su one svakako deo prirodnog ciklusa.
“Nije sve do čoveka”, zaključio je profesor.
Na pitanje koji su potencijalni efekti ovakvih vremenskih nepogoda na životnu sredinu, profesor objašnjava da one, pre svega uništavaju životni prostor životinja odnosno prirodu (njihovo stalno stanište). Zatim, ugrožavaju životnu sredinu u gradovima, dok usled devastacije zelenila, dolazi do ugrožavanja urbanog ekosistema, a istovremeno dolazi i do ugrožavanja ljudi i imovine.
Pored toga, profesor Savić ističe da je tokom ovih superćelijskih oluja brzina vetra u pojedinim delovima regiona dostizala brzinu od 170 do 180 km/h. Klasični uraganski vetrovi koji uništavaju sve pred sobom (u Srednjoj i Severnoj Americi) imaju brzinu veoma često preko 200 km/h.
Podsećamo da su dve superćelijske oluje pogodile celu Srbiju.
vojvodinauživo.rs
