Dok su neki gledali utakmicu Srbija-Kamerun, neki su morali i da uče.
Ali, to učenje im uopšte nije teško palo, jer su istovremeno gledali utakmicu i odgovarali na pitanja iz fizike.
Profesorka fizike Tatjana Marković Topalović radi u srednjoj medicinskoj školi u Šapcu i danas, za vreme prvog poluvremena, učenici drugog razreda trebalo je da odgovaraju.
– Kad sam stigla na čas, shvatila sam da od ispitivanja nema ništa. Na brzinu sam sklopila pitanja, a deca su se oduševila. Svi do jednog su pomno pratili utakmicu i pokušavali da daju odgovore, istražujući u svojim udžbenicima i na internetu – ispričala je profesorka.
Nije želela da ih pusti da samo gledaju utakmicu kada, kaže, zna da je to mogla iskoristiti da ujedno i nauče i utvrde znanje
A, baš na ovakvim časovima i u ovakvim prilikama se najbolji i prepoznaju.
Tatjana je na projektoru iznad table pustila utakmicu, a na tabli ispisala pitanja na koja su đaci tokom meča zajedno odgovarali.
„Koji naš igrač ima najveću brzinu i koliko ona iznosi“, „Iz dimenzija fudbalskog terena, izračunaj površinu“, „Odredi srednju gustinu fudbalske lopte“ samo su neka od njih.
– Ovo nisu teška pitanja, ali u ovom danu ona i ne treba da budu teška, već da ih motivišu da istraže odgovore. Sportovi imaju mnogo prostora, da se deca zainteresuju i da nauče nešto – rekla je Tatjana koja je, inače, proglašena za jednog od najboljih edukatora Srbije za portal Zelenu učionicu.
– Pitanja iz fizike, iz hemije (doping, ishrana, opšte zdravlje sportista kroz njihove laboratorijske analize), anatomija sportiste, primarna građa fudbalera, statistika i analiza igre (matematika), i naravno pravila igre i analiza utakmica sa nastavnikom fizičkog vaspitanja. Eto, tako ja to gledam.” – kaže za portal Zelena učionica ova profesorka.
Drugi čas je imala u drugom odeljenju, gde su đaci bili jednako “budni” i zainteresovani, što pothranjuje njenu teoriju, da profesor mora da se prilagodi energiji dana i odeljenja, da bi to prenošenje znanja stvarno bilo i uspešno.
