Pokret gorana Novog Sada, početkom ove nedelje organizovao je tribinu pod nazivom „Urbano zelenilo i klimatske promene“ koja je održana na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Tribina je organizovana za studente Poljoprivrednog fakulteta kako bi se informisali o posledicama klimatskih promena i značaju urbanog zelenilu u procesu njihovog ublažavanja.
Predavači i teme predavanja bili su:
- mr Mirjana Mlađenović, stučnjakinja za zaštitu prirode: “Uloga Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u očuvanju novosadskih parkova”
- dr Dejan Prvulović, biolog i biohemičar: “Primeri dobre prakse ozelenjavanja u urbanih sredinama u inostranstvu”
- MSc Radenka Kolarov, master inženjer pejzažne arhitekture: “Izazovi pri planiranju urbanog zelenila usled uticaja klimatskih promena”
Predavanja se realizuju u okviru projekta „Zeleni inicijative za zeleni Novi Sad“, koji je nastavak projekta „Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad“ i ovoga puta ima za cilj da putem široke medijske kampanje informiše građane Novog Sada o rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja, analize i informacijama u vezi sa klimatskim promenama i podigne svest građana i omladine o mogućnostima monitoringa zelenih površina na lokalnom nivou.
Ovoga puta, poseban akcenat stavljen je na pokretanju građanskog aktivizma i uključivanju građana u konkretne akcije Pokreta gorana, kao što su čišćenje obale Dunava i parkova i sadnja drveća.
Projekat predstavlja podršku naporima u procesu približavanja EU u borbi protiv klimatskih promena i primeni odredaba koje je Republika Srbija preuzela usvajanjem Pariskog sporazuma (2017), potpisivanjem Zelene agende za Zapadni Balkan (2020) i otvaranjem pregovaračkog Klastera 4 – „Zelena agenda i održiva povezanost“, koje obuhvata tri poglavlja: Poglavlje 15 – Energetika; Poglavlje 21 – Trans-evropske mreže i Poglavlje 27 – Životna sredina.
Projekat „Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad“ deo je programa „Snažno zeleno“ koji finansira Evropska unija i Fondaciju Fridrih Ebert, a realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima (MIS) i Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS)
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.
nsuzivo.rs
