Naredna generacija učenika osmog razreda mogla bi da polaže drugačiji završni ispit, a promene o kojima se uveliko razmišlja odnose se na treći, kombinovani test.
– Ministarstvo prosvete je u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja, u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pristupilo sagledavanju kvaliteta završnog ispita i razmatranju mogućnosti promene koncepta kombinovanog testa. U skladu sa tim, a na inicijativu Ministarstva, probno testiranje za učenike sedmog razreda u svim školama na teritoriji Srbije je sprovedeno 15. juna. Analizu rezultata junskog testiranja sedmaka upravo priprema Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – kažu u Ministarstvu.
Napominju da su od Zavoda tražili da dostavi predlog programa završnog ispita koji bi se primenjivao od školske 2022/2023. godine.
– Nakon što predlog programa završnog ispita bude dostavljen, Ministarstvo će se obratiti Nacionalnom prosvetnom savetu, koji će u skladu sa svojom nadležnošću dati mišljenje – naveli su.
Ako je suditi prema sadržaju testiranja koje su sredinom juna ove godine polagali svi učenici sedmog razreda (od jeseni osmaci), oni bi pored maternjeg jezika i matematike birali jedan od pet predmeta koji su se do sada polagali u sklopu kombinovanog testa na maloj maturi.
Iz Ministarstva su tada pojasnili da je svrha ovog testiranja da učenici steknu uvid u svoje znanje i u strukturu mogućeg budućeg trećeg testa za završni ispit na kraju osmog razreda.
„Probno testiranje u sedmom razredu se odnosi se na izradu trećeg, kombinovanog testa, gde se učenici, a na osnovu isticanja u prirodnim, odnosno društvenim naukama opredeljuju za predmet iz kog će rešavati test. Predmeti između kojih se opredeljuju na probnom testiranju su: fizika, hemija, biologija, geografija i istorija“, rekli su ranije iz Ministarstva.
„Predlaže se da kombinovani test sadrži veći broj zadataka po predmetu. Time će se obezbediti ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama. Trenutno, mali broj zadataka na testu ne diferencira dobro učenike koji imaju obuhvatnija znanja iz navedenih nauka. Pored toga, treba i dalje voditi računa o odnosu broja zadataka otvorenog i zatvorenog tipa, kako bi se obezbedila bolja procena znanja učenika“, piše u preporukama u Izveštaju u realizaciji za završnog ispita za školsku 2019/20. godinu.
Promene male mature poslednji put je najavljivao prethodni ministar prosvete Mladen Šarčević koji je smatrao da je koncept male mature prevaziđen i treba ga menjati u tom smislu da bi ona trebalo da bude nezavisna eksterna ocena, kao i velika matura. Među predlozima koji nikad nisu usvojeni pominjano je i da bi strani jezik mogao da zameni kombinovani test.
Treći test opterećenje za đake
O nužnosti promene koncepcije male mature govorio se i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine:
„Nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i nedostataka. Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti, nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne. Nastavnici se slažu u proceni da je ovaj test slabije koncipiran u odnosu na ostala dva testa i da postoji prostor za njegovo unapređivanje. Roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti“, piše u Strategiji.
danas.rs/blic.rs
