Sve je počelo štrajkom američkih radnika, prvog maja 1886. godine, koji su tražili “tri osmice”- osam sati rada, osam sati razonode i osam sati odmora. Miran protest pretvorio se nekoliko dana kasnije u demonstracije više desetina hiljada radnika koji su tražili svoja prava. Tako je 1889. godine, u znak sećanja na žrtve, prvi maj uzet za Međunarodni praznik rada.
Nakon nezadovoljstva koje je preplavilo američki kontinent, talas se proširio i na Evropu. Tako je prvi miting nezadovoljnih radnika u Srbiji održan davne 1893. godine. Na mestu današnjeg Doma omladine, u jednoj kafani, održan je miting. Vijorili su se transparenti “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”, jedna od najpoznatijih parola komunizma, koja se uglavnom uzvikivala tokom radničkih štrajkova i protesta. Ali, sve ih je rasterala tadašnja žandarmerija.
Nešto kasnije, SFRJ je uvela 1. maj kao državni praznik koji se slavio uz povorke i uranke. Tako je prva Prvomajska parada iz 1947. godine održana u Beogradu, na Terazijama, uz prisustvo Josipa Broza Tita. Učesnici koji su došli iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije su nosili njenu zastavu. Prisustvovali su radnici Glavne železničke radionice iz Sarajeva, Fabrika cementa iz Splita, a mogli su se videti transparenti poput “Ugalj je za industriju isto što i hleb za narod”. Parade su nekada trajale i do pet sati. Dan uoči Prvog maja, đaci su u školama imali priredbe.
Početkom šezdesetih godina, u Jugoslaviji je ovaj praznik izgubio svoju prvobitnu srž i ta dva neradna dana (1. i 2. maj) stanovnici su koristili za odlaske u prirodu, vikendice, a parade su se održavale i dalje.
Iako se u nekim zemljama i dalje mogu videti protesti radnika na ovaj datum, pa su i uprkos pandemiji koronavirusa održani pod maskama i sa karanfilima (simbol radničkog bunta) u Turskoj, Francuskoj, Grčkoj, nekada je ovaj praznik imao veći značaj za radnike i radnice, za njihovu opštu solidarnost i bio je dan borbe za radna prava.
Na prostoru Srbije i Balkana, Prvi maj se više ukorenio kao slavlje i gozba u prirodi, nego kao istorijsko sećanje za sve ono što su radnici i sindikati uspevali kroz decenije da urade. Izborili su se za bolje uslove rada, zaštitu u radu, ali izgleda će ceo svet nakon pandemije morati i dalje da nastavi da se bori za još bolje. Zato je važno podsećati ljude zašto je ovaj datum važan svima.
nsuzivo.rs
