Slabljenje evropske valute i rast euribora, nesumnjivo će dovesti do povećanja kamatnih stopa. Neminovno je da će poskupeti krediti u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, pa će povećanje rate na kredit od 50.000 evra biti skoro 500 evra godišnje. Građani sa većim kreditom plaćaće i ve’i ceh, a struka upozorava da će upravo oni u narednom periodu biti u najvećem problemu.
“Ako je neko uzeo stambeni kredit od 50.000 evra pre recimo 15 godina i dobar deo otplatio, onda rast euribora neće mnogo uticati na visinu rate i ona bi mogla da se poveća za oko pet, 10 ili 15 evra. Međutim, ako je isti kredit uzet skoro i otplaćeno je malo onda mesečna rata može da se poveća i za oko 30 i više evra”, rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Građanima kojima je kredit neophodan savetuje da i pored rasta euribora ne odustaju od svoje namere, ali da računaju na to da će se u narednih godinu do godinu i po verovatno voditi restriktivna monetarna politika, da će novac biti skuplji, te da budu spremni na nešto veću mesečnu ratu.
“Iskreno se nadam da bi period restiktivne monetarne politike mogao da se završi za oko godinu do godinu i po dana, ali mnogo toga je van našeg domašaja. Takođe se nadam, da kada je reč o budućem kretanju eurobira da on neće biti nagao već postepen”, rekao je Vasić za Tanjug.
Kamate će rasti bar tri puta godišnje
Profesor Ekonomskog fakulteta i ekonomski analitičar Ljubodrag Savić kaže za “Blic Biznis” da je do tri meseca unazad eurobor imao negativnu vrednost, pa je za građane kredit bio jeftiniji. Međutim, zbog trenutnih okolnosti, došli smo u situaciju da euribor raste, kаže Savić.
“Zbog negativnog euribora kamatna stopa koju su plaćali građani je bila oko 2,5 ili 2,9 procenata, sada je, sa rastom euribora došla na 4,2 odsto na mesečnom nivou. To za građane koji su uzeli kredit sa promenljivom kamatnom stopom nije malo opterećenje. Na 50.000 evra na 25 godina to je oko 40 evra na mesečnom i skoro 500 evra na godišnjem nivou. Za one koji imaju veći kredit, iznos je svakako veći” – objašnjava profesor Savić.
Iako bi ovo povećanje i moglo da prođe kao očekivano, imajući u vidu trenutni rast cena u svim segmentima, profesor Savić upozorava da rast kamata na kredite tek predstoji i da će se povećavati bar tri puta godišnje.
“Da bi smo ostali samo na tome možda bi to ljudi i mogli da prihvate, ali kako stvari stoje ja nemam dilemu da će euribor rasti, ne baš svakog meseca ali sigurno dva tri puta godišnje, tako da će se to kreditno opterećenje uvećavati. Tako da su oni koji imaju ovu vrstu kredita u velikom problemu” – smatra profesor Savić.
Fiksne kamate i dinarski krediti bez povećanja
I dok rast euribora povećava kamate sa promenljivom kamatnom stopom, sa druge strane, neće uticati na kredite sa fiksnom kamatom.
“Kod njih je to definisano od početka do kraja, oni su u početku plaćali relativno više. Oni sada imaju relativno niže kamatno opterećenje u odnosu na ljude koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom ali ko je sada na dobitku i u gubitku to je teško odrediti – kaže profesor Ljubodrag Savić.
Prema njegovim rečima, povećanje se neće odnositi ni na dinarske kredite jer za njih je važna referentna kamatna stopa Narodne banke, koja praktično opredeljuje cenu novca na međubankarskom tržištu, i to nema veze sa evrom.
Uprkos činjenici da evro u poslednje vreme značajno pada u odnosu na dolar, profesor Savić kaže da je srećna okolnost što je vrednost evropske valute u Srbiji stabilna. Međutim on ipak upozorava, ukoliko bi u našoj zemlji evro u nekom trenutku počeo da raste prema dinaru, to bi bio udar za sve građane koji su uzeli kredite indeksirane u evrima. Kako kaže to je za sada samo hipotetička mogućnost.
Profesor savetuje da u ovom trenutku građani treba da budu vrlo oprezni prilikom kreditnog zaduživanja.
ECB sprema veliko povećanje kamata
Pod pritiskom rekordne inflacije u evrozoni, Evropska centralna banka (ECB) se sprema da ponovo poveća referentne kamate, pošto su strahovi o sve većim troškovima života nadjačali bojazni oko moguće recesije. Investitori na tržištima novca procenjuju da se ECB sprema da ove nedelje krene u svoje najveće pooštravanje monetarne politike, pojačavajući borbu protiv inflacije.
Očekuje se da će povećanje biti oko 75 baznih poena, što je njeno najveće pojedinačno povećanje kamatnih stopa. ECB je u julu prvi put u 11 godina podigla kamate za 50 baznih poena, čime je jedna od njenih glavnih stopa povećana na nula odsto pošto je osam godina bila negativna.
Glavni ekonomista za Evropu u banci Goldman Saks (Goldman Sachs) Sven Jari Šten (Sven Jari Stehn) nakon poslednjih podataka o inflaciji u evrozoni podigao je svoju prognozu za kamatne stope ECB-a, predviđajući rast od 75 baznih poena u septembru, a zatim još 50 baznih poena sledećeg meseca.
Blic.rs