Član Saveta roditelja Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” Dejan Ristić izjavio je da je više od 80 odsto dece izrazilo želju da nastavi da ide u školu do kraja školske godine.
Ristić je gostujući na Prvoj televiziji istakao da je obaveza roditelja da svoju decu podrže u želji da idu u školu i da je Savet roditelja zauzeo jednoglasan stav da se školska godina završava.
Na pitanje voditeljke zašto je onda juče plasirana vest da se školska godina završava u petak, Ristić kaže da nije prava adresa za to pitanje.
– Mi, kao roditelji đaka, ne možemo da kažemo zašto je to objavljeno, treba proveriti ko je tu informaciju plasirao. Savet roditelja je u ponedeljak održao sednicu i zauzeo stav da se školska godina održi po planu i programu, bez ikakvog skraćivanja, jednoglasno. Jednoglasno smo odučili da deca koja žele da idu u Osnovnu školu Vladislav Ribnikar idu u tu školu, a ona koja ne žele, da idu u objekte koje je Vlada Republike Srbije obezbedila na vreme, dakle to je 13 objekata u neposrednoj blizini škole. To je za svu decu koja nisu spremna iz bilo kog razloga da idu u svoju školu – to su, na primer, Dadov, Dečji kulturni centar i drugi primereni objekti za realizaciju nastave – započinje Ristić.
On dalje navodi da je kod dece primetna ogromna želja da sačuvaju svoju školu i da završe školsku godinu upravo u tom objektu. „Moje dete je među više od 80 posto dece OŠ “Vladislav Ribnikar” koja su izrazila spremnost da idu u školu, i ona ide. U njenom odeljenju 25 od 25 učenika želi da završi školsku godinu upravo u tom objektu. Mi smo kao roditelji podržali svoju decu jer smatramo da oni imaju pravo da odluče šta žele da rade. Da bude jasno, deca ne žele da idu u školu da bi popravili ocene, to nije primarno ni nama ni njima. Njima je primarna njihova zajednica, potrebno im je da budu zajedno kao odeljenje, sa svojim nastavnicima, učenicima. Oni žele da očuvaju svoju školu, koja će naravno imati svoj memorijalni deo, to nema nikakve dileme, svi smo se oko toga usaglasili. To će se raditi kada se stvore psihološki uslovi za tako nešto. Nikada nije bilo disonantnog tona oko toga. Većina dece ima potrebu da zaštiti i vrati sebi tu školu, za koju ih vezuju samo najlepše uspomene, sve do 3. maja. Da li je to nama kao roditeljima razumljivo – ne u potpunosti, iskren da budem, ali ne smemo našoj deci da to uskraćujemo. Ponavljam, više od 80 procenata dece ovo želi i moramo da ih podržimo“, jasan je Ristić.
Jasno je da postoji i struja roditelja koja želi da se školska godina momentalno završi i Ristić kaže da je to potpuno u redu, s obzirom na to da je država omogućila svima da odaberu šta žele, bez ikakvih posledica. „To je potpuno u redu i razumljivo. Svako od nas u ovakvim, beskrajno tragičnim situacijama, reaguje onako kako on smatra da treba. Ali ne treba nikome nametati svoju odluku i svoje mišljenje, molim vas. Pa država je svima omogućila sve, ko želi u Ribnikar, ide u Ribnikar. Ko ne želi u tu školu, ide u susedni objekat, ko ne želi uopšte, ne mora, završiće školsku godinu na odgovarajući način. Niko nikome ništa ne uskraćuje, sve odluke su na detetu i njegovoj porodici. Da kažu na šta su spremni i šta mogu.“
Ristić je naglasio da treba biti fer i reći da je sa strane države urađeno sve i da Savet roditelja nema problem sa državom, već da nesporazumi nastaju u medijskim nastupima.
– Država je sa svoje strane učinila sve. Sa nama rade timovi koji rade i sa našom decom i sa nastavnicima. Oni su sa nama sve vreme, počev od dana tragedije. Izašlo se u susret ne svakom zahtevu, već svakoj molbi, potrebi roditelja. Ali ne možemo dozvoliti anarhiju i tu smatram da je velika odgovornost na medijima. Na koji način preneti informaciju i jedan lični stav plasirati kao stav svih. To nije u redu. Savet roditelja je zahvalan državnim organima na dobroj komunikaciji i realizaciju zahteva roditelja. Mi tu nemamo nikakvih problema. Ono gde se stvaraju nesporazumi, jesu pojedinačni stavovi nekih roditelja koje mediji predstavljaju kao glas svih nas roditelja – kaže Ristić i na kraju poručuje:
– Treba da poslušamo svoju decu ma kakvu odluku doneli. Da li da idu u svoju školu, u neki drugi objekat ili da uopšte ne idu u školu. Nemojmo donositi odluke umesto njih, saslušajmo ih, razgovarajmo sa njima, podržimo ih u tome, kakvu god odluku doneli. Njihove potrebe treba da budu iznad potreba i želja svih nas.
Novosti
