“Sećanje je spomenik tvrđi od kamena”: Ko su NOVOSADSKI LEKARI pogubljeni tokom RACIJE i kako je ovaj grad postao masovna KLANICA (FOTO)

Tih dana, na početku 1942. godine, svoje bezbrižne i maštanjem ispunjene živote nije moglo da nastavi 477 dece. Najmlađa žrtva nije dočela svoj prvi rođendan. Oduzeti su im u Novosadskoj raciji. Njih 165 bačeno je pod led pred očima majki i očeva, uz njihove vriske na minus 20 stepeni na Štrandu

Racija je započeta u Šajkaškoj, 4. januara 1942. godine, a jedan od predvodnika je bio Šandor Kepiro, ratni zločinac, optužen da je lično ubio najmanje 35 ljudi u Novosadskoj raciji i učestvovao u odvođenju ljudi u Aušvic. U Novom Sadu masovna ubistva započeta su 21. januara, a lov na ljude završen je dva dana kasnije. Utvrđeno je 4.000 osoba koje su ubijene u raciji, najmlađa žrtva je imala nepunu godinu i ubijena je na Štrandu, a najstarija je bila 91-godišnja žena koja je ubijena sa svojim suprugom na Uspenskom groblju. Racija je sprovođena i u drugim mestima kao što su Stari Bečej i Srbobran.

Nema poseta, nema radija, a kapije su zaključane

Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, ističe da su dve grupe stanovništva stradale u ovom pokolju – pravoslavni Srbi i Jevreji. Svi ostali koji su tada stradali bili su, takoreći, koleteralna šteta zbog toga što su bili pravoslavne veroispovesti, pokušavali da zaštite svoje sugrađane ili je jednostavno došlo do greške i lišeni su nevini životi.

– Ta senka smrti prvo je prošla kroz Šajkašku, od Čuruga, Žablja prema Gospođincima, Đurđevu, Šajkašu, Mošorinu, Titelu, Loku. Zatim je doneta odluka 12. januara, kada su najviši organi Mađarske odlučili da se racija proširi i na Novi Sad. Tako da je u noći 21. januara Novi Sad bio oblepljen plakatima gde je stanovništvo bilo obavešteno šta sme da se radi. Naime, rečeno je da sve kapije moraju biti zaključane, roletne na prozorima spuštene, ni kod koga nije bilo dozvoljeno da se ide u posetu, niti je bilo dozvoljeno slušanje radija kao ni odlazak na crkvenu službu – rekao je za naš portal Đurđev.

Novi Sad se 23. januara pretvorio u klanicu

Tada su ljudi, za koje su oni smatrali da su opasni za mađarski poredak, kao što su obrazovani i bogati ljudi, obezglavljivani u svojim kućama i na ulicama, a nakon masakra bili bi i opljačkani. Dobar deo ljudi koji su učestvovali u ovim ratnim zločinima, bili su povedeni tim obećanjem da će nakon toga moći da uzmu srpske kuće i imovinu.

– Nakon što nisu bili zadovoljni brojem pogubljenih, Novi Sad se 23. januara pretvorio u pravu klanicu gde imamo nekoliko mesta masovnih ratnih zločina gde su Novosađani grupisani i ubijani u stotinama. Krenuvši od novosadske plaže Štrand pa prema kasarni u Ulici Vojvode Bojovića, zatim se kretalo prema Uspenskom groblju. Sve su to samo neke od gradskih lokacija na kojima su ubijani ugledni Novosađani, a zatim bacani u Dunav pod led, s obzirom da je to vreme jake zime koja se oseća svake godine, kao da nas podseća na ovaj strašni događaj od kog se ledi krv u žilama.

Doktor “podmlađivanja” pogubljen u trećem danu racije

Đurđev je govorio i o velikim gubicima i pogibijama lokalnih lekara koji su na najstravičnije načine ubijeni, jer su bili pretnja kao obrazovani i bogati ljudi.

– Doktor Slavko Uzelac rođen je u Žablju 1893. godine, a poginuo je u tom trećem danu izvođenja Novosadske racije 23. januara. On je bio u žiži javnosti ondašnjeg Novog Sada jer je prvi počeo sa operacijama podmlađivanja. Lekar koji je produžavao ljudsku lepotu i vitalnost i zbog čega mu je suđeno nekoliko puta zbog događaja koji su potresli tadašnju novosadsku i beogradsku javnost. On je bio zaista intrigantna persona čiji je život okončan tako što su ga mađarski vojnici u njegovom sanitarijumu prvo odžeparili, a zatim ubili – priča Đurđev i dodaje:

Jedan od najbrutalnijih slučajeva racije je slučaj doktora Koha

– Jedan od najfrapantnijih saznanja do kojih su istoričari došli jeste slučaj doktora Mirka Koha, Jevrejina koji je bio oženjen Marom iz Čuruga, a uhapšeni su na Svetog Savu 1942. godine. Tek kasnije, nakon suđenja, saznajemo šta se sa njima dogodilo, odnosno da su ih okupatorski vojnici predali tadašnjem šinteru i on je sa svojom suprugom ubio bračni par tako što su ih batinali do smrti i na kraju opljačkali. Međutim, tu nije kraj, najšokantnija činjenica je da su ih ispekli i izvadili mast iz njih.

Važno je da ne zaboravimo ove priče i da se ne ponove

Još jedan ugledan doktor izgubio je svoj život u takozvanoj raciji. To je bio doktor  Vulanović iz Gospođinaca, koji je utočište iz Crne Gore našao u vojvođanskim krajevima. Nastradao je zajedno sa svoja tri sina, Boškom, Vladimirom i Jovanom, nakon neverovatnog sadističkog mučenja. Iz svedočenja ljudi koji su izvršili taj zločin, njegovom sinu Bošku su odsekli glavu, a telo je nastavilo da trči još deset metara.

– Sve ovo predstavlja ogromnu lekciju ljudima i šta sve može da se dogodi u vremenu bezumlja i rata, kada dođe u ove krajeve. Važno je da ne zaboravimo ove priče, već da negujemo kulturu sećanja na velika stradanja naših ljudi i da ne zaboravimo i ne ponovimo! Dok je ljudi koji o tome pričaju, ovakve stvari neće pasti u zaborav. Iz tog razloga, veoma je značajna inicijativa vladike bačkog Irineja Bulovića i ministra odbrane Miloša Vučevića koja je pokrenuta za izgradnju Memorijalnog centra koji će čuvati sećanje na sve ove traumatične događaje. Samim tim, mladi ljudi i mladi Novosađani imaće priliku da se edukuju o ovoj temi i time bi se podigla svest onih na kojima sve ostaje, kako se ovakvi zločini ne bi ponavljali – tvrdi Đurđev.

Milica Šolaja