Dok spasioci ne odustaju od potrage za preživelima nakon razornih zemljotresa koji su pre nešto više od deset dana pogodili Tursku i Siriju, odnevši desetine hiljada života, ova prirodna katastrofa ponovo je usmerila pažnju javnosti na seizmičke aktivnosti u regionu.
Pre nekoliko dana Rumuniju je pogodio zemljotres jačine 5,7 stepeni na Rihterovoj skali, a epicentar mu je bio blizu grada Targu Žiu, oko 204 kilometra od Beograda.
U danima nakon toga, sledila je i serija nešto slabijih zemljotresa kako u Rumuniji, tako i u Hrvatskoj, gde je na ostrvu Krku iz predostrožnosti obustavljena nastava u školama posle zemljotresa od 4,8 stepeni Rihtera. Seizmološka istraživanja govore u prilog tome da bi i u Srbiji u narednih godinu dana ili više trebalo očekivati zemljotres jačine oko pet stepeni, ali stručnjaci ipak pokušavaju da umire javnost tvrdeći da to nije ni blizu katastrofe koja je zahvatila stanovnike Turske i Sirije.
“Cela serija zemljotresa u proteklih nekoliko dana ili nedelja govori o pojačanoj seizmičkoj aktivnosti istočnog Mediterana, što može da se odrazi na pojavu zemljotresa u Srbiji, u skladu sa očekivanjima. Procenjeno je da zemljotres poput onog u Kraljevu 2010. godine, odnosno jači od pet stepeni, može da se očekuje u tom delu centralne Srbije na svakih 10-15 godina”, kaže za Euronews Srbija profesorka sa Rudarsko-geološkog fakulteta Dragana Đurić.
Ono što je izdvojila kao bitno da bi se javnost umirila, jeste to da, kako kaže, kod nas ne bi trebalo da se javljaju zemljotresi sa magnitudom većom od 6, što je 100 puta slabije od onog u Turskoj.
“To je opet jači zemljotres nego što je bio u Kraljevu pa ne znači da ne bi ostavio štetu na objektima, ali svakako ne bi doveo do katastrofalnih posledica na našem području”, naglasila je Đurić.
U Srbiji svake godine bude stotine malih zemljotresa
Govoreći o uticaju zemljotersa u Turskoj na one u Rumuniji, Đurić je istakla da će svako ko se bavi seizmologijom reći da su svi zemljotresi povezani, jer su im je uzročnik isti – geodinamičke promene i procesi.
“Koliki je uticaj zemljotresa u Turskoj na onaj koji se desio u Rumuniji, ne možemo sa sigurnošću da kažemo. Moguće je da je priliv energije iz Turske doprineo tome da taj zemljotres u Rumuniji bude nešto ranije nego što bi inače bio – on bi se svakako javio, ali nije glavni uzrok dešavanja, već ako i toliko, samo je pridodata energija na postojeću”, kaže Đurić.
Od zemljotresa u Turskoj, u javnosti se gotovo svakodnevno govori o tome da se dešava na stotine zemljotresa koji su tako male jačine da ne možemo ni da ih osetimo. Ovakvih podrhtavanja tla ima i na našim prostorima.
“Njih samo u Srbiji ima više stotina u toku godine – nije to ništa neobično kada se govori o slabijim zemljotresima. Sada je pažnja javnosti razumljivo usmerena na sve ovo i to dobro znamo mi koji govorimo kako bismo umirili javnost”, istakla je Đurić.
Slično njoj misli i seizmološkišnja Slavica Radovanović, koja je za RTS rekla da su zemljotresi koji su se dogodili u Rumuniji, a osetili se i u Srbiji, bili u prostoru gde je poslednji zemljotres takve jačine bio još 1940. godine i gde je postojala dugotrajna akumulacija seizmičke energije, imajući u vidu da se pre toga zemljotres dogodio nekoliko vekova ranije.
“Kada se dogodio turski zemljotres bio je neophodan samo mali dotok seizmičke energije da bi se to žarište pokrenulo. Da nije bilo turskog zemljotresa, rumunski bi se dogodio možda samo godinu ili dve kasnije, ali bi se sigurno dogodio”, navela je Radovanović.
Koliko će dugo trajati period “nemirnog tla”?
Radovanović je istakla kako se može reći da je turski zemljotres sa snažnom magnitudom koja je za kontinentalne zemljotrese pri samom vrhu, pošto se smatra da oni mogu biti do osam jedinica Rihterove skale kada su na kontinentima. Ovaj zemljotres je, smatra ona, ubrzao zemljotrese u Rumuniji, ali i isprovocirao zemljotres koji se istog dana dogodio kod Petrinje u Hrvatskoj.
“Serija zemljotresa zajedno govori o tome da je čitav prostor ušao u jedno vreme pojačane seizmičke aktivnosti i da će se zemljotresi maksimalnih magnituda dešavati u različitim epicentralnim zonama na ovom prostoru”, navela je Radovanović.
Seizmološki zavod Srbije u poslednjih 48 sati (od 12 sati 15. februara do 12 sati 17. februara) automatski je registrovao 55 zemljotresa. Najveći broj njih dogodio se u Rumuniji, a od lokacija u Srbiji zemljotresi su zabeleženi u Boru i Kraljevu.
Ovaj “nemirni period tla” može trajati i nekoliko godina, istakla je Dragana Đurić, naglašavajući da sam seizmički ciklus traje i nekoliko hiljada, ili čak nekoliko desetina hiljada godina.
“Ne možemo dati prognozu do kada će da traje pojačana aktivnost, ali je pretpostavka da će to biti nekoliko godina”, dodala je sagovornica Euronews Srbije.
kurir/euronews
