Još jedna od promena koja je “došla” sa jeseni jesu- pečurke. Na Fruškoj gori, preko cele godine, raste preko 2.000 makrogljiva i nekoliko hiljada mikrogljiva.
-Jesen je doba godine kada se pojavljuje najviše vrsta gljiva. U ovom periodu možemo pronaći nekoliko stotina vrsta gljiva što zavisi od vremenskih uslova. Neke od poznatijih vrsta koje se mogu naći sada su sunčanice, lisičarke, jablanovače, mlečnice i zeke. Pojedine gljive koje rastu na Fruškoj gori su jestive. Ima ih na mestima bogatim organskom materijom, a to su pretežno razlagači, ali ima i simbiotskih i parazitskih vrsta. Sličnost između otrovnih i jestivih gljiva je velika. Ukoliko su građani u nedoumici, ili žele više da nauče o gljivama, mogu da se obrate Gljivarskom društvu Novi Sad ili mikolozima za prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu -rekla je za naš portal Eleonora Čapelja, predsednica Gljivarskog društva Novi Sad i naučni saradnik Departmana za biologiju i ekologiju.
Eleonora je naglasila da će se u nedelju, 29. oktobra, održati godišnja manifestacija “Susreti gljivara na Fruškoj gori”, na Iriškom vencu, u Infocentru NP “Fruška gora” u periodu od 11.00 do 16.00 časova.
U Nacionalnom parku Fruška gora, zakonom je zabranjeno branje gljiva.
M.L.
