Većina ljudi se slaže da je silovanje jedno od najtraumatičnijih iskustava. Tamne brojke govore da na jedno prijavljeno silovanje, bude od pet do osam prećutanih.
Prema podacima nevladinih organizacija, u Srbiji se godišnje prijavi oko sedamdeset silovanja. Razlozi za neprijavljivanje ovog dela su najčešće slični, stid i osuda okoline, kao i dugi postupci pred sudovima.
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović predložiće da se formira registar nasilnika koji bi trebalo da bude javan.
Neophodno je da o ovim temama više razgovaramo i saznajemo ne bi li se ovakvi slučajevi što manje dešavali. Šta svako od nas može i treba da uradi, pitali smo sociologa Kristinu Pejković.
– Silovanje je kompleksan fenomen u biološkom i društvenom smislu (ako se uopšte mogu razdvajati ta dva), a i u odnosu na socijalnu politiku. Postoje dva pitanja koja bi trebala da budu u fokusu rasprave oko ovog fenomena: šta jeste i šta bismo mi kao pripadnici društva trebali da činimo po tom pitanju. Ono što jeste, pitanje je bioloških, psiholoških, socioloških i antropoloških nauka. Postoje brojne teorije i pretpostavke koje objašnjavaju silovanje. Ono je mnogo više zastupljeno nego što mislimo. Zastupljeno je i kod životinja. Žrtve silovanja jesu oba pola. Silovatelji, neretko, jesu žrtve nekakvog zlostavljanja, ali to ne mora biti slučaj. Dakle, postoji mnogo pitanja oko kojih bi naučnici trebalo da se pozabave jer moramo u potpunosti razumeti ovaj fenomen da bismo se izborili sa njim. Moramo imati objašnjenja. Ta objašnjenja nisu isto što i opravdavanje tog ponašanja. Koji su to psihološki mehanizmi i motivi koji navode na ovakvo ponašanje?
“Ono što je još bitno jeste dizati svest o situacijama u kojima je teže dokazati silovanje, poput silovanja medju vršnjacima ili u braku. Moram da naglasim da je kod tinejdzera silovanje isto zastupljeno i njima je zaista teško da objasne drugima da su silovani od strane vršnjaka koji im se možda čak i dopadao, ali naravno nisu očekivali da će ih napastvovati”
Kristina dodaje – Ono što bismo mi trebalo da činimo kao pripadnici društva jeste da budemo svesni zastupljenosti ovog fenomena, da razumemo žrtve i osmelimo se da ukoliko smo žrtva govorimo o tome. Problem je u tome što žrtve, kao što smo imali priliku da čujemo, opravdavaju datu situaciju, nasilnika, okrivljuju sebe itd. Ukoliko budemo svesni da je silovanje mnogo zastupljenije nego što mislimo, da su žrtve oba pola, lakše ćemo govoritu o tome.
Poslednji slučaj koji potresa javnost je Miroslav Mika Aleksić (68), vlasnik školice glume koji je osumnjičen za silovanje ili polno uznemiravanja svojih učenica, tereti se da je u periodu od 2008. do 2020. godine seksualno zlostavljao šest devojaka.
Mika Aleksić se krivično tereti da je devojke, dok su bile maloletne, obljubio uz pretnju, a osnovano se sumnja da je prvu žrtvu seksualno zlostavljao još 2008. godine.
Zaprećena kazne za silovanje je od 5 do 15 godina. Od 01. decembra 2019 godine uvedena je doživotna kazna za izvršenje nekih od 11 oblika teškog ubistva i u slučajevima ubistva deteta i trudne žene počinioci neće imati mogućnost da traže uslovno puštanje na slobodu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je 2019. za silovanje na teritoriji severa naše zemlje prijavljeno 35 punoletnih lica, a prema krivičnom delu protiv polne slobode prijavljeno je 229 punoletnih lica.
Autor: N.S.
