ŠKOLI JE KRAJ, ŠTA SA DECOM? Ko čuva novosadske mališane preko leta i kako se snalaze roditelji bez “BAKA/DEKA SERVISA”

Letnji raspust predstavlja radost za decu, koja već odbrojavaju dane do njega, ali neretko muku za roditelje. Ukoliko su majka i otac zaposleni, a mališani još nisu u uzrastu da budu samostalni, neophodno je naći način kako zbrinuti decu u mesecima kad nemaju nikakve obaveze. Novosađani se snalaze na različite načine, a neki od njih iziskuju i novčana ulaganja.

Što se vrtićkog uzrasta tiče, postoje dežurni vrtići u gradu koji rade tokom celog leta i mnogima to predstavlja najsigurnije rešenje. Međutim, reklo bi se da su najproblematičniji uzrast deca koja pohađaju niže razrede osnovne škole, jer za njih tokom leta ne postoji produženi boravak u školama, a roditelji uglavnom nisu mirni da ih ostave same kod kuće.

Neki Novosađani podelili su svoja iskustva za portal Moj Novi Sad.

– Veći deo raspusta klinci provedu kod babe i dede u jednom manjem mestu, a ponekad za čuvanje uskače i tetka – kaže Tamara P, koja ima troje dece, od toga dvoje u nižim razredima osnovne škole.

Svašta im pada na pamet

– Mlađi sin, koji završava drugi razred, ostaje sam kod kuće sa starijim sinom, šestakom, i to mi je strašno. Svakakve gluposti im padaju na pamet, jedno vreme su igrali fudbal u dnevnom boravku, porazbijali su sve lampe, ukrase i lustere. Babe i dede su prestare i ja treba da brinem i o njima. Šaljem dečake tokom leta u kojekakve kampove, ali i to je preskupo – opisuje samohrana majka Dajana M.

Sava R. je otac osmogodišnje devojčice, a on i supruga rade od 6 ujutru do 15 časova popodne. Za to vreme, ćerkica ostaje potpuno sama.

– Vrlo je odgovorna i zrela, imamo poverenja u nju. Kad ustane, sama sebi pripremi doručak, a onda dođe po nju komšinica sa ćerkom i idu napolje da se igraju. Iako ne sumnjamo u naše dete, ipak nismo u potpunosti mirni dok smo na poslu, pa je supruga često zivka na pametni satić, ne bi li čula da je sve okej. Nemamo drugo rešenje i jedva čekamo da prođe ovaj “tranzitni period”, gde nisu ni mali, ni veliki – iskren je ovaj tata.

Jasna N. svog sina šalje u privatni produženi boravak, koji radi tokom celog leta i vrlo je zadovoljna aktivnostima koje tamo obavljaju sa decom.

– Imaju razne radionice, svašta prave, prošetaju i do parka ili Štranda, pa mu stvarno ne bude dosadno, a svakako mu je zanimljivije da slobodno vreme provede sa vršnjacima, nego sa nekim od starijih. Pred školu ponavljaju školsko gradivo i pripremaju se za novu školsku godinu. Ovako sam sigurna i da je kvalitetno jeo i da nije visio za tabletom. Jeste da nije jeftino, ali svakom ko može da priušti tu opciju, toplo preporučujem – naglašava ova Novosađanka i dodaje da usluge tog boravka koriste samo u julu, dok su u avgustu svi u porodici na godišnjem odmoru i tada porodično putuju.

Postoji nekoliko privatnih produženih boravaka u Novom Sadu, ali neki od njih tokom leta zatvaraju svoja vrata, dok pojedini rade, a primaju i decu koja inače ne dolaze kod njih. Cene se kreću od 120 do150 evra za četiri nedelje boravka tokom leta.

– Postoji prilično interesovanje roditelja za boravak dece tokom leta. Mi organizujemo letnju školu namenjenu učenicima od prvog do četvrtog razreda, koja ovog leta traje tokom jula i u drugoj polovini avgusta. Deca tokom dana imaju set interaktivnih radionica čije teme su raznovrsne i podrazumevaju između ostalog i ponavljanje i obradu školskog sadržaja kroz igru. Svakodnevni odlazak u park se podrazumeva i deo naših aktivnosti realizujemo baš u prirodi – ističe učiteljica Kristina Spasojević, vlasnica jednog produženog boravka i dodaje da je ovde isključena upotreba telefona, kompjutera, tableta i ostalih audio-vizuelnih sredstava.

Letnji kampovi, koje je jedna od naših sagovornica pomenula, takođe su opcija, ali boravak u njima pokriva samo određeni period raspusta. Naravno, to podrazumeva i da ćete za ovakvo zadovoljstvo mališana izdvojiti ne baš malu sumu, jer u proseku nedelju dana kampa staje oko 200 evra.

Kao što vidimo, razne su kombinacije koje roditelji osmišljavaju ne bi li zbrinuli decu, a i dalje se najvećim srećnicima smatraju oni koji imaju bake i deke u dobrom zdravstvenom stanju i sa dobrom voljom za druženje sa unucima. I, naravno, one porodice koje mogu da priušte taj luksuz da većinu leta putuju.

blic.rs / mojnovisad.rs