S puno ljubavi, razumevanja i međusobnog poštovanja, supružnici Kovačević, Andrija (102) i izabranica njegovog srca Sofija (92), već 73 leta “plove” bračnom lukom, i danas, mada u poznom životnom dobu, jedno drugom su najčvršći oslonac!
Tako je bilo od prvog dana zajedničkog života, sada već dalekog 21. novembra 1949. godine u njihovom rodnom Nevesinju, i očuvalo se do današnjih dana u Novom Sadu, gde su ratnih devedesetih stigli iz rodne Hercegovine.
Još uvek krepki, bistrih misli i dosta očuvanog zdravlja, simpatični vremešni Kovačevići, odmah na početku razgovora za “Novosti” vele da tajni recept za dugovečan brak nemaju. Ipak, savetuju bračnim drugovima da budu dobri jedno prema drugom, i da znaju kada treba da popuste.
– Jesam, boga mi, ja mom Andri dosta toga popuštala. Evo ga, neka kaže – iskreno će simpatična baka Sofija, gledajući u svoju prvu i jedinu ljubav u životu. – Bila sam u teretu, radila i muški i ženski posao, ali sam muža dobro pazila, a i on nije bio loš za mene. Nismo se svađali i nikada nije povisio ton na mene. Puno razumevanja smo imali jedno za drugo, a imamo ga i dalje. Danas se svašta dešava, tuku se, svađaju, razvode…
Mada slabije čuje, deda Andrija, pažljivo upijajući svaku Sofijinu reč, vragolasto dodaje da je i on znao da ućuti kada se ona naljuti.
– Moja Sofija je bila izuzetno lepa devojka i zato sam se zagledao u nju – otkriva nam Andrija šta se dešavalo u rodnom Nevesinju dok je momkovao.
– Kad sam video tu lepotu, hteo sam je odmah poljubiti. Verujem u veliku ljubav, i nikada moju ženu nisam prevario, niti bih to ikada učinio. Vredna je bila, lepo kuvala, pravila kolače, podizala naše troje dece, sina i dve kćeri, brinula o svemu. Uz sve to, bila je i dobar ekonomista.
Prisećajući se davno prošlih vremena i mladalačkih dana, Kovačevići se i danas, posle 73 godine bračnog života, sećaju tog Aranđelovdana 1949. godine kada su se jedno drugom zakleli na večnu ljubav i u dobru i u zlu. Venčanje je obavljeno u opštini pred matičarem, ali je Andrija, iako komunista i učesnik u Drugom svetskom ratu, pristao da svojoj ljubavi ispuni želju i da posle građanske ceremonije, sveštenik očita očenaš.
Zaslugu za dugovečnost njihovog braka, kako vele Kovačevići, ima i to što su se uvek dogovarali kako i šta će raditi, bez trzavica. Priznaju da se vole i danas, a na naše pitanje ko koga više, zagonetno se smeškaju i neće da kažu. Ipak, Sofija, na čijem licu su još vidljivi tragovi nekadašnje lepote, odvažila se i kazuje da je ona Andru “stotinu hiljada puta više volela i pazila”.
– Da ga prst zaboli, meni je tuga – kaže Sofija.
Potvrđujući Sofijine reči, Andrija s osmehom dodaje da zato nikad nije išao drugim ženama.
Kovačevići su nedavno u akciji novosadskog Crvenog krsta “Za sunčanu jesen života” poneli titulu supružnika sa najdužim bračnim stažom, a pažnja koja im je tada ukazana, laska im.
SOFIJINA LJUBOMORA
VREMEŠNOM bračnom paru, svakodnevno u pomoć priskače rođaka Mira. Ode u nabavku, da plati račune, razgovorom im prekrati vreme. Sofija ponekad, kako sama kaže, bude ljubomorna, jer Mira više pažnje posvećuje Andriji.
POTOMSTVO
KOVAČEVIĆI su izrodili troje dece, sina Radmila kojeg je životni put odveo u Kanadu, i kćeri Radoslavku koja s porodicom živi u Australiji, i Persu, u obližnjem Veterniku.
Ponosni su Sofija i Andrija na svoje potomstvo, jer su im podarili sedmoro unučadi i 11 praunučića.
GLEDAJU “SLAGALICU” I ĐOKOVIĆA
IAKO Andrija na televiziji voli da gleda političke emisije i vesti i prati dešavanja u svetu, strahujući da ne doživi još jedan rat, a Sofija radije muzičke emisije, kviz “Slagalicu” ne propuštaju.
– Pratim sport i navijam za Đokovića. – Najbolji je na svetu i nema mu premca.
novosti.rs
