Praktično od parlamentarnih izbora u Crnoj Gori avgusta meseca 2020. godine svedoci smo urušavanja višedecenijske vlasti DPS-a i njenog lidera Mila Đukanovića. Međutim, ceo taj proces tekao je uz konstantne političke sukobe unutar vladajuće koalicije, što je generisalo konstantnu političku krizu u toj zemlji. Samim tim, u javnosti Crne Gore postojala je nada da bi ovi junski parlamentarni izbori mogli konačno stabilizovati unutrašnje prilike u državi.
Pobednik izbora svakako je PES (Pokret Evropa sad) sa osvojenih oko 25% što je manje nego što su predizborne ankete najavljivale, ali svakako ih stavlja u poziciju subjekta koji će nositi politiku buduće crnogorske vlade.
Međutim, suočena sa činjenicom da će morati praviti brojne kompromise radi formiranja parlamentarne većine, kao i opterećena podelama na pristalice Jakova Milatovića i Uroša Spajića, ovoj politička grupacija u narednom periodu suočiće se sa brojnim izazovima.
Jer, sačuvati unutrašnje jedinstvo i istovremeno zadovoljiti aspiracije svih budućih koalicionih partnera neće biti nimalo lako.
Drugoplasirani je DPS sa oko 23% osvojenih glasova što suštinski predstavlja još jedan težak poraz te partije i potvrdu nastavka trenda njenog urušavanja.
Naime, DPS je osvojio oko 70 000 glasova što je praktično duplo manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima avgusta meseca 2020. godine. Uzmemo li u obzir da će nakon i ovih izbora DPS ostati u opoziciji i da nakon povlačenja Đukanovića nemaju prepoznatljivog lidera, postaje nam potpuno jasno da će ta politička opcija teško preokrenuti negativan trend.
Trećeplasirana koalicija NSD, DNP, RP, nekadašnji Demokratski front osvojila je oko 15% ili oko 45 000 glasova, što je značajno manje od 133 000 iz avgusta meseca 2020. godine.
Naravno, uzmemo li u obzir tadašnje okolnosti, litije i podršku blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija toj koaliciji, onda nam i taj njihov rezultat postaje jasniji.
Uspehom ove koalicije možemo smatrati jedino činjenicu da su se konačno rešili nekadašnjih koalicionih partnera od kojih nisu imali realnu korist poput Medojevića, ali i to što su im ključni oponenti za dominaciju u srpskom biračkom telu, poput Leposavića, Dajkovića i Milačića ostali ispod cenzusa.
Samim tim, koalicija za budućnost Crne Gore ostaje dominantan predstavnik srpskog naroda na tamošnjoj političkoj sceni. Doduše, moramo naglasitio da u Crnoj Gori živi oko 170 000 Srba i da bi Knežević i Mandić taj potencijal morali bolje iskoristiti.
Četvrto mesto zauzeo je savez Bečić-Abazović, sa oko 12% glasova.
Iako su 2020. godine išli na izbore pojedinačno i u zbiru imali preko 70 000 glasova, sada su u koaliciji osvojili gotovo duplo manje. Pa ipak mogu smatrati uspehom to što su preživeli nalet PES-a, kome je pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima dala vetar u leđa, a koji „targetira“ isto biračko telo kao i ovaj dvojac.
Da kojim slučajem u predvečerje izbora nije došlo do oštrog sukoba na relaciji Abazović – Spajić mogli su mirno da čekaju pregovore o zajedničkoj vladi sa PES-om. Ovako, Spajić isključuje svaku mogućnost saradnje sa Abazovićem, dok Bečiću nije zatvorio vrata.
Na kraju treba pomenuti da je možda najveći pobednik ovih izbora Bošnjački savez sa oko 7% osvojenih glasova.
Ova manjinska politička opcija u Crnoj Gori iskoristila je slabiju izlaznost, ali i pad uticaja DPS-a da privuče sebi bošnjačko biračko telo koje je u značajnom procentu gravitiralo Đukanovićevoj stranci.
Samim tim, BS se pozicionira kao dominantna politička opcija kada su Bošnjaci u pitanju, ali i nezaobilazan partner u novoj vladi.
Uzmemo li sve pomenuto u obzir, postaje nam jasno da od PES-a zavisi kako će se razvijati dalja situacija na Crnogorskoj političkoj sceni.
Ukoliko pokažu hrabrost i mudrost, ukoliko odole pritisku ambasada i naprave najširu moguću koaliciju u kojoj će se naći svi sem DPS-a, moći će da konačno stabilizuju političke prilike u zemlji i sprovedu sve neophodne reforme.
Ukoliko pak isključe srpsku opciju zbog spoljnjeg pritiska, a Abazovića zbog sujete Spajića i naprave tesnu većinu, biće to samo nastavak političke krize koja će pasivizirati i ograničavati vladu.
Autor: Srđan Graovac
