Sa šljivovicom se u našem narodu nazdravlja i raduje, ali se isto tako plače i tuguje. Svaki domaćin ima bar jednu flašu “dobre šljive” koja je nezaobilazna na slavskom stolu, ali i na svakom većem veselju. Slobodan Radaković, po struci tehnolog koji proizvodi rakiju u novosadskoj “Promont” destileriji, govorio je za NS Uživo o samom procesu nastanka ovog srpskog eliksira
Šljivovica najprodavanija rakija u većini srpskih destilerija
Radaković ističe da je šljivovica široko rasprostranjena u svim krajevima naše države, ali je posebna u odnosu na ostale.
-Ono što se zove odležavanje kod nje ima najviše uticaja i najviše se slaže sa tom aromom hrasta koja se dobija iz drveta u kom bude. Ni jedna druga rakija ne stvara takav kompleks sa hrastom kao šljiva. Takođe, Srbima je šljivovica broj jedan pri kupovini, a u 99 odsto destilerija je baš ona najprodavanija.
Za ovo kompleksno piće najvažniji korak je fermentacija
Naš sagovornik dodaje da se za njihovu destileriju šljiva nabavlja sa severa Banata, ali i od domaćina iz Zapadne Srbije koji se bave sadnjom i negovanjem ovog voća.
-Najčešće sorte od kojih se u Srbiji pravi šljivovica su Čačanska lepotica, Stenli, Čačanska rana, Požegača i Crvena ranka. Požegača je verovatno i najbolja za rakiju, ali ta sorta umire jer su se pojavile određene bolesti od kojih se ne može zaštititi. Što se tiče samog procesa pravljenja rakije to počinje od hlađenja voća koje nam stigne, zatim dolazimo do pranja i prebiranja dobrih od loših plodova i onda sledi fermentacija. Ona je možda i najvažniji deo pravljenja ovog pića, jer se tokom tog procesa odvija veliki broj hemijskih procesa koji i čine rakiju tako kompleksim pićem – objašnjava Radaković.
Rakija je najbolja kad dovoljno “odleži”
– Posle fermentacije i pečenja dolazi do sporih hemijskih reakcija kako bi rakija tim ležanjem dobila određenu punoću, a za to su potrebne godine. Slično je kao i sa vinom – što starije to bolje, iako je rakiji potrebno mnogo više vremena – kazao je naš sagovornik koji dodaje:
-Ukoliko se rakija čuva u buradima, kako bi dobila boju i aromu, i kada se pravi sa strpljenjem, pažnjom i znanjem, nemoguće je da se ne dobije jedno izvanredno piće. Što se više bude pila dobra rakija više će se ceniti razlika u istoj, pa će ljudi biti spremni da veći novac izdvoje za nešto što je kvalitetno.
Podsetimo da je rakija šljivovica prošle godine upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ona je brend koji okuplja i miri ljude za istim stolom, a svi joj se verno vraćaju.
M. Š.
