Nedostatak radnog iskustva po završetku studija, pronalazak prvog posla nakon diplomiranja, kao i pitanja u vezi studentskih popusta, olakšica, i školarine na Master studijama konačno će biti rešeno u korist studenata
Nakon niza sastanka ministra finansija sa predstavnicima studentskih organizacija, odgovoreno je na njihove zahteve i predloge, pa će u narednom periodu biti doneto šest novih mera koje će akademcima rešiti probleme koji su prisutni godinama.
Nakon niza sastanka ministra finansija sa predstavnicima studentskih organizacija, odgovoreno je na njihove zahteve i predloge, pa će u narednom periodu biti doneto šest novih mera koje će akademcima rešiti probleme koji su prisutni godinama.
Osim studenata, ova vest obradovala je i mnoge profesore koji smatraju da se praksa dualnog obrazovanja na nekim fakultetima već pokazala kao veoma korisna jer većina studenata nakon obavljene prakse u kompaniji dobija stalno zaposlenje, gde ostaje i posle diplomiranja.
– Svakako pozdravljamo ovo odluku i smatramo da će ovo biti veoma dobro za sve fakultete. Nije uvek bilo ovako i mislim da će biti značajno za sve Univerzitete. Konkretno naš fakultet u poslednjih godina ima jako dobar ambijent za inženjerstvo u opšte i mašinstvo kao deo inženjerstva pa naši studenti steknu dobru obuku još tokom studiranja što im omogućava da se lako zaposle. Imamo i dosta ugovora sa kompanijama o studentskoj praksi, tako da im praktično fakultet organizuje praksu tokom studiranja, što je dobro jer većina studenti sada radi i pre nego što završi fakultet pa u tim kompanijama ostaju i nakon diplomiranja. To je zaista dobro i iz razloga jer sve manje njih se odlučuje da napusti zemlju i uglavnom ostaju u Srbiji – rekao je za “Blic” dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Popović.
Nakon niza sastanka ministra finansija sa predstavnicima studentskih organizacija, odgovoreno je na njihove zahteve i predloge, pa će u narednom periodu biti doneto šest novih mera koje će akademcima rešiti probleme koji su prisutni godinama.
Osim studenata, ova vest obradovala je i mnoge profesore koji smatraju da se praksa dualnog obrazovanja na nekim fakultetima već pokazala kao veoma korisna jer većina studenata nakon obavljene prakse u kompaniji dobija stalno zaposlenje, gde ostaje i posle diplomiranja.
– Svakako pozdravljamo ovo odluku i smatramo da će ovo biti veoma dobro za sve fakultete. Nije uvek bilo ovako i mislim da će biti značajno za sve Univerzitete. Konkretno naš fakultet u poslednjih godina ima jako dobar ambijent za inženjerstvo u opšte i mašinstvo kao deo inženjerstva pa naši studenti steknu dobru obuku još tokom studiranja što im omogućava da se lako zaposle. Imamo i dosta ugovora sa kompanijama o studentskoj praksi, tako da im praktično fakultet organizuje praksu tokom studiranja, što je dobro jer većina studenti sada radi i pre nego što završi fakultet pa u tim kompanijama ostaju i nakon diplomiranja. To je zaista dobro i iz razloga jer sve manje njih se odlučuje da napusti zemlju i uglavnom ostaju u Srbiji – rekao je za “Blic” dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Popović.
Ideja treba da zaživi što pre
Iako praksa tokom studija na nekim fakultetim već zaživela, ipak je još uvek dosta onih kod kojih je praktični deo nastave nedostupan. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić za “Blic” ukazuje na ovaj nedostatak, pozdravlja pomenute planove i smatra da sa njihovom realizacijom treba krenuti što pre.
– Već dugi niz godina akademci se susreću sa problemom da nakon studiranja ne mogu da nađu zaposlenje jer nemaju iskustvo. Zato je praksa tokom studiranja neophodna. Ona treba da bude u što većem obimu tokom svih godina studiranja, naračito tokom završnih godina više prakse a manje teorije da bi se oni obučili da nakon završetka studija budu osposobljeni da odmah znaju da rade posao i da dobiju zaposlenje i da dobiju naknadu koja je predodređena tom radnom mestu. Zato mislim da sa ovim programom treba početi što pre i za sva zanimanja – kaže Antić.
Profesor Istorije i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov, pozdravlja novine i smatra da treba ići u tom pravcu ali je skeptičan po pitanju da će ovo sprečiti odlazak iz zemlje mladih diplomaca.
– Sumnjam da će ovo biti dovoljna motivacija da se svršeni srednjoškolci više odlučuju za studiranje jer nije to jedini problem koji imaju, već i perspektiva u državi. Veliki broj malih koji se odlučuju da studiraju ne vidi svoju perspektivu u Srbiji. Iako će imati praksu i steći radno iskustvo, to neće nužno značiti da će biti zaposleni i da će sa sigurnošću to pitanje biti rešeno. Plašim se da ovo neće sprečiti na odliv školovanih ali bez obzira na to smatram da je ovo jedan koraka koji treba sprovesti – kaže za “Blic” Markov.
Šest podsticajnih mera
Prva mera je da će određeni broj studenata imati priliku da dobije plaćenu praksu u državnim organima. Zaključak o tome je Vlada Srbije već usvojila i njime se predviđa da najbolji studenti treće, odnosno četvrte godine osnovnih akademskih i integrisanih studija u školskoj 2021/2022. godini imaju plaćenu praksu u državnim organima i javnim službama. U narednih sedam dana univerziteti treba da dostave spisak najboljih studenata, a potom Vlada Srbije treba da usvoji novi zaključak.
Predviđeno je da se obezbedi obavljanje plaćene stručne prakse počev od 1. aprila ove godine, u trajanju od tri meseca. Praksa se može obavljati u ministarstvima, upravama u sastavu ministarstava, jedinicama lokalnih vlasti, javnim preduzećima, ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava. Na taj način će najbolji studenti imati priliku da još tokom studija steknu praktična znanja i radno iskustvo, što im po završetku fakulteta može značajno pomoći pri zapošljavanju.
Druga mera je uvođenje studentskih kartica, koje će svaki student dobijati uz svoj indeks. Te kartice će predstavljati tehnološki napredno rešenje, povezano sa odgovarajućom aplikacijom, a namera je da budu uvedene od sledeće godine. Ideja je da se studentima omoguće jeftinije usluge i kupovina dobara, kao što su popusti u prodavnicama, pozorištima, bioskopima, za kulturne i sportske manifestacije.
Treća mera je proširenje programa “Moja prva plata” , kako bi on obuhvatio i studente završnih godina. Dakle, predlog je da i studenti završnih godina mogu da konkurišu za taj program, te da budu izabrani od strane poslodavca, s obzirom na to da je to bio jedan od zahteva mladih. Cilj je da se to sprovede u narednom ciklusu programa koji počinje na jesen. Ovaj program ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i da pruži podršku privredi u rešavanju problema sa nedostatkom kadrova.
Četvrta mera su posebne stipendije za socijalno ugrožene studente, a predlog je da stipendiranje krene od 1. januara 2023. godine.
Peta mera je finansiranje na master studijama. Naime, Vlada Srbije će do maja doneti odluku o broju studenata koji upisuju na teret budžeta narednu školsku godinu, pri čemu će prvi put predvideti da se studenti master studija na strukovnim studijama (akademija strukovnih studija – bivše više škole) finansiraju iz budžeta.
Šesta mera su posebne afirmativne mere za studente sa invaliditetom i pripadnike romske nacionalnosti, za koje će biti predviđena budžetska mesta na master akademskim studijama, što do sada nije bio slučaj.
blic.rs
