Foto: NASA, ESA, CSA, STScI via AP

Slike predstavljaju “Džejmsa Veba” divno i neverovatno tehničko dostignuće, ali i veliki podvig čovečanstva

Moćni teleskop “Džejms Veb” ove godine nam je otkrio univerzum koji je bogatiji i više zbunjujuć nego što su astronomi ikada zamišljali.

Kako se kosmos i dalje krije pod velom prašine, najveći svemirski teleskop u istoriji uspeo je da probije taj pokrov hvatajući infracrvenu svetlost.

Infracrveno svetlost lakše prolazi kroz kosmičku prašinu tako da stakla teleskopa mogu da je sakupe od nekih od najudaljenijih objekata u univerzumu.

– Međuzvezdana prašina je poput dima. Manja je od čestica prašine na vašim policama – rekla je naučnica Džejn Rigbi koja je učestvovala u projektu teleskopa “Džejms Veb”.

“Veb” je lansiran je pre manje od godinu dana, a u funkciji je svega 6 meseci. Međutim, već nam je otkrio čitav niz impozantnih svemirskih objekata.

Naučnici su utvrdili razdaljine neke od najudaljenijih galaksija, otkrili oblak vode koji okružuje Saturnov mesec Enseladus i, pre svega, snimili čudesne fotografije univerzuma.

Izgradnja teleskopa koštala je 10 milijardi dolara.

Podsetićemo se samo nekih najupečatljivijih prizora koje je uslikao “Džejms Veb”.

1. SMACS 0723

Prva fotografija koju je teleskop snimio u punoj boji bila je SMACS 0723. To je najjasnija slika univerzuma koju je teleskop ikada uslikao u infracrvenoj svetlosti.

Može se videti galaktičko jato udaljeno 5,12 milijardi svetlosnih godina.

To predstavlja dosad najdublji pogled u svemir.

NASA/ESA/CSA vía AP

Jedan od naučnika na projektu, Džonatan Gardner, istakao je da “Veb” može da vidi unazad, do perioda odmah posle Velikog praska, prateći galaksije toliko udaljene da su svetlu bile potrebne milijarde godina da od tih galaksija stigne do teleskopa.

Plan je da se uz pomoć teleskopa ide toliko daleko da će naučnici imati uvid u rane dane univerzuma, pre oko 13,7 milijardi godina, i tako dobiti još jasniju sliku bližih svemirskih objekata, uključujući i Sunčev sistem.

2. Karina Nebula

Tehnički poznatija kao NGC 3324, u pitanju je jedna od najvećih i najsjajnijih maglina. U pitanju je oblak u vasioni sastavljen od prašine i gasova. Nalazi se na udaljenosti od 7.600 svetlosnih godina od Zemlje.

Na prvi pogled, fotografija izgleda kao da prikazuje mesto gde se sastaju peščana plaža i more, a zapravo su to nepregledne zvezde. Karina nije toliko daleko, posebno u odnosu na SMACS 0723, deo je našeg Mlečnog puta.

NASA, ESA, CSA, and STScI via AP

3. Stefanov kvintet

To je galaktička grupa u sazvežđu Pegazu. Nalazi se 290 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje, a prvi put je uslikana 1787. godine.

Sastoji se od pet galaksija, a četiri čine prvu grupu galaksija koje su ikada pronađene. Zahvaljujući “Džejmsu Vebu” naučnici mogu da vide ne samo ove galaksije već i nebeska tela koja ih okružuju i to veoma detaljno. Slike su otkrile da dve galaksije uranjaju jedna u drugu.

Foto: Profimedia

4. Maglina Tarantula

Maglina Tarantula je poznata i kao 30 Doradus, a mnoge podseća na abstraktni portret čoveka koji sedi sa prekrštenim nogama. Zapravo, radi se o međuzvezdanom “porodilištu” koje je uslikano zahvaljujući teleskopovim infracrvenim kamerama. Nalazi se 161.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje u Velikom Magelanovom oblaku. Tamo se nalazila crna rupa VFTS 243, prva pronađena izvan Mlečnog puta.

Najtoplije i najveće zvezde poznate čovečanstvu mogu se pronaći u maglini Tarantuli.

NASA, ESA, CSA, STScl, and Webb ERO Production Team via AP

5. Južni prsten magline

Oblak gasa koji se širi, širok oko pola svetlosne godine, a okružuje zvezdu u izumiranju koja se nalazi 2.000 svetlosnih godina daleko. Zvaničan naziv joj je NGC 3132, a stvara se kada umiruće zvezde izbacuju veliki deo mase u sukcesivnim talasima.

6. “Uzburkani” južni prsten magline

Naučnici su teleskopom uslikali još jednu fotografiju južnog prstena sa kamerama različite talasne dužine i tako su otkrili nešto što nisu znali o ovom astronomskom objektu – postoje najmanje dve ili tri zvezde koje prethodno nisu uočene.

Foto: Profimedia

7. Novi pogled na Jupiter

Svemirski teleskop Džejms Veb snimio je nekoliko veoma značajnih fotografija dubokog svemira, a među njima su bile i dve potpuno nove fotografije Jupitera.

Mogu se videti Jupiterovi prstenovi kao i njegova tri meseca – Evropa, Teba i Metis. Takođe, imamo priliku da vidimo i senku Evrope na fotografiji označenoj kao F212N, odmah pored Velike crvene pege.

Inače, velika crvena pega dugotrajni je olujni sistem koji se nalazi 22 stepena južno od Jupiterovog ekvatora, a proizvodi vetar brzine do 432 kilometara na sat.

Za ove fotografije korišćena je infracrvena kamera (NIRCam), koja koristi više filtera za isticanje posebnih talasnih dužina svetlosti.

NASA je odabrala devet meta za testiranje sposobnosti teleskopa da prati objekte koji se brzo kreću.

Profimedia/NASA/ESA/JupiterERSTeam/J.Schmidt//Ricardo Hueso/SWNS

Kako je sve počelo?

Teleskop vredan 10 milijardi dolara sa primarnim ogledalom prečnika 6,5 metara lansiran je u decembru 2021. godine.

Slike predstavljaju divno i neverovatno tehničko dostignuće, ali i veliki podvig čovečanstva. U pitanju je kulminacija višedecenijskog rada naučnika, inženjera i tehničara.

Konceptualni rad na onome što će kasnije postati teleskop “Veb” započet je 1996. godine, a tada se zvao Svemirski teleskop naredne generacije. Zamišljen je kao naslednik teleskopa “Habl” koji je pušten u rad 1990. godine.

Komitet astronoma koji je sarađivao sa NASA je tada predložio da se napravi napredni teleskop koji će moći da “baci oko” na objekte 13,6 milijardi svetlosnih godina daleko, detektujući infracrveno svetlo koje putuje ka nama još od Velikog praska, tačnije 200 miliona godina nakon njega.

Obećali su da će teleskop biti spreman do 2007. godine po ceni od 500 miliona dolara.

Ipak, tek 25. decembra 2021. godine je projekat konačno pokrenut, a cena je narasla na 10 milijardi dolara.

Sa druge strane, neka obećanja se jesu obistinila – prizori koji su usklikani su zaista spektakularni.

Zahvaljujući “Vebu”, otkriveni su objekti za koje ljudi van astronomskih krugova nikada nisu čuli. Ipak, od samog početka se želelo da “Veb” ide mnogo dalje od “Habla” jer ima mnogo veća stakla, što znači da može sakupiti više svetla kako bi se videli mnogo udaljeniji objekti.

Teleskop je zajednički projekat NASA, Evropske i Kanadske svemirske agencije.

24sedam.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments