Na današnji dan 1924. godine, otvoren je stadion „Karađorđe“, najveći stadion u Novom Sadu na kojem već 100 godina nastupa FK Vojvodina.
Danas je Karađorđe dom, kako fudbalera, tako i drugih sportova poput atletike. Na ovom stadionu se godinama organizuju i razne manifestacije i okupljana i na neki način je postao jedan od simbola Novog Sada.
Najveće zasluge za za izgradnju Karađorđa, pripisuju se Daki Popoviću, u čiju je čast ekspedicija „stare dame“ danas posetila njegov grob i položila venac.
David Daka Popović rođen je u Novom Sadu 28. decembra 1886. Nakon završene gimnazije, diplomirao je na Politehničkom fakultetu u Budimpešti 1914. godine. Bio je član Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu 1918. godine. Zadatak mu je bio da od nemačke armije koja se povlačila preuzima mostove na Dunavu. Jedno vreme je bio inženjer u direkciji Narodne uprave u Subotici. Popović je 1921. godine osnovao privatno građevinsko preduzeće. Izgradio je brojne stambene jedinice i industrijske objekte po Vojvodini.
Novi Sad i širu okolinu posebno je zadužio izgradnjom nasipa u dužini od sedam kilometara, od ušća kanala Kralja Aleksandra pa do Šajkaškog rita. Taj monumentalni posao je završen 1933. godine. Moćna reka je ukroćena, dobijeno je 5.000 jutara obradive površine, a Novi Sad je na duži period bio miran od poplava. Sam je o tome rekao sledeće: „Novosadski nasip smatram svojim najvećim političkim uspehom i da ništa drugo nisam učinio za svoj rodni grad, zbog ovog nasipa vredelo mi je ući u politiku. Iz Novog Sada su nestale bare, a sa njima i komarci“, pričao je svojevremeno Daka.
Vizionar i Vojvodinaš
Daka Popović je iskoristio svoj politički i ekonomski uticaj kako bi se rešilo pitanje izgradnje igrališta FK Vojvodina. Iza cele akcije stajao je Daka Popović koji je napravio plan izgradnje i dobrim delom je iz svojih izvora finansirao izgradnju stadiona. Na mesto predsednika FK Vojvodina dolazi 1922. godine, mada je već od oslobođenja aktivno učestvovao u obnovi rada kluba. Novi Sad je posebno zadužio svojim istorijskim istraživanjima i delima. Poživeo je do 1967. godine, a biranim rečima o njemu je danas govorio i član UO FK Vojvodina Petar Đurđev.
– David Daka Popović je toliko učinio u kulturnom, društvenom i sportskom životu Novog Sada. Podsetiću vas da je bio kraljevski senator, prvi ban Dunavske banovine i da je kroz svoj inžinjerski posao mnogo zadužio Novi Sad. Međutim, slabo je poznata činjenica da je više od decenije obavljao funkciju počasnog predsednika FK Vojvodina. Takođe, od svojih ličnih sredstava doveo je prva dva profesionalna igrača. Bio je i ključan za završetak procesa i izgradnju igrališta za FK Vojvodina. On je vešto koristio svoj društveno-politički položaj i ono što je ostavio u svojoj pisanoj građi, brojne menice za izgradnju plaćao je iz sopstvenih sredstava. Projektovao je prvi zapadnu tribinu stadiona, ali i kako se tada zvalo „oblačionica“. Te 1924. godine završen, a zanimljivo je i to da je potpis kluba na čitav posao stavio Georgije Živanov, budući sveštenomučenik, koji je stradao u strašnom januarskom pogromu 1942. godine. Želja osnivača i prvih igrača bila je da stadion ponese ime „Karađorđe“, što jasno govori o nacionalnom predznaku i važnosti za srpsku zajednicu. Posle stotinu godinu, a „Karađorđe“ je i dalje dom igrača, navijača i svih onih kojima je u srcu Vojvodina. Zbog toga smo danas ovde, da odamo počast i zahvalimo se Daki Popoviću za sve što je uradio za naš klub – poručio je Petar Đurđev.
Stadion uskoro po UEFA standardima
Na stogodišnjicu „Karađorđa“, teku i radovi terena, koji će do kraja leta biti po najvišim evropskim standarima. U toku je postavljanje hibridne trave, a po prvi put će se ugraditi i grejni sistem. Osim toga, Karađorđe dobija i kompletan drenažni sistem, čime ćemo imati moderan teren po evropskim standarima.
„Imperativ kod inspekcije UEFA jeste upravo ovakav sistem i hibridna trava, koja je tri do četiri puta otpornija. Nju čine 98% prirodne trave i svega dva sintetička vlakna koja se ušivaju na vrlo malim razmacima po čitavom terenu, što znači da će sam koren biti čvršći i otporniji“, objašnjava direktorka stadiona Jelena Kulpinski.
Stadion Karađorđe bi trebao da prođe i kroz celokupnu rekonstrukciju, kako je navedeno još 2022. godine. Planom je predviđena izgradnja novog sektora za medije, kao i reorganizacija zapadne tribine. Početak ovih radova najavljivan je za kraj 2022. godine, zatim 2023, da bi sada počeli radovi na terenu, koje bi trebalo da prate i radovi na samom stadionu.
Vojvodina će ovog leta morati da ugosti slavni Ajaks u Bačkoj Topoli, na „TSC areni“, jer će 1. avgusta biti na otprilike polovini radova.
gradskeinfo.rs
