Brzina dostupnosti informacija u našim životima se dramatično uvećala
Istraživanja potvrđuju da prosečan korisnik interneta provede manje od 15 sekundi na jednoj vesti i tokom tog vremena obrati najviše pažnje na naslov i prvu rečenicu. Internet i društvene mreže su u tom smislu donele potpunu u revoluciju u načinu na koji obrađujemo podatke, ali i kako na osnovu njih donosimo zaključke i sud o nečemu. Snaga predrasuda je toliko snažna da istraživanja profesora dr Dan Kana sa Jejla pokazuju da je 40% veća verovatnoća da će ljudi verovati informacijama koja podržavaju njihova uverenja, čak i ako su lažne ili netačne.
Svetski prestižni naučni časopis Social Indicators Research“ zato insistira na preciznim informacijima kako bi dalji zaključci u nauci bili zasnovani na istini, a ne utiscima. Tim istraživača sa Novosadskog univerziteta je uspeo da svojom inovativnom i sveobuhvatnom istraživačkom metodologijom bude predstavljen u pomenutom časopisu svetskoj naučnoj zajednici.
– Postoji veliki interes kako stručne, tako i naučne javnosti da ovu metodologiju testira u drugom okruženju. Recimo, tim za evaluaciju mađarskog predstavnika Evropske prestonice kulture za ovu godinu Vesprem-Balaton pozvao nas je da prezentujemo naš pristup, što je potvrdio jedan od članova tima nezavisnih evaluatora dr Miroslav Vujičić, vanredni profesor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pored Vesprema, novosadski model istraživanja preuzima i Budva, koja je kandidat za prestižnu titulu za 2028. godinu.
Ne samo koliko, već i kako Projekat Evropske prestonice kulture podrazumeva rigorozan proces evaluacije, odnosno analize, samim tim ona je bila i sastavni deo bid-book-a odnosno aplikacione knjige neophodne za kandidaturu za EPK i polazna tačka za nezavisni tim sa Univerziteta. Kako kažu, svaka Evropska prestonica kulture ima mogućnost „kreativnosti“ oko definisanja kriterijuma, jer nisu konačni, te se od svake naredne prestonice očekuje da ide korak dalje.
„Korak dalje“ novosadskog istraživačkog tima bilo je i otvaranje pitanja kvaliteta, a ne samo kvantiteta, kao i to šta će pokazati rezultati u tekućoj godini, odnosno po završetku titule.
– Kako se većina evaluacija (analiza) bavila samo kvantitativnim pokazateljima, usmerenim na jednu ili nekoliko dimenzija, i vremenski su bile ograničene mahom na godinu titule, naš pristup je pokušao da unapredi sve pomenute segmente – objašnjava dr Vujičić. – U startu je isplanirano longitudinalno istraživanje, „baseline“ istraživanje za 2018. godinu, pa sve do 2024. godine, kako bi se ispratio efekat posle godine titule. Sledeća novina kod pristupa je upotreba kombinacije kvantitativno-kvalitativnog pristupa istraživanju.
Vujičić dodaje da je puno primera i pristupa kod same evaluacije (analize), jer sam projekat Evropske prestonice kulture dugo traje.
– Svakako da su nam neke polazne tačke bila prethodna istraživanja, orijentir gde bi trebalo dalje da se usmerimo – navodi on. – Nema ni lošeg ni dobrog pristupa, samo drugačijeg, koji daje bolje ili lošije rezultate. Jedan od boljih primera jeste Liverpul koji je sa Phd Beatriz Garcia Garsiom sproveo postevaluaciju nakon 10 godina od titule i analizirao legat samog projekta.
U istraživanje uključeni i novosadski studenti
Prema Vujičićevim rečima, rukovodioci evaluacije su nezavisno izabrani i čine ih ekspert za internu i eksternu evaluaciju (analizu). Dok je dr Vujičić bio rukovodilac eksterne analize, ekspert za internu analizu bio je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Uglješa Stankov. Za svaku godinu evaluacije bira se nezavisan istraživački tim sledeće oblasti ekspertize, kao što su kultura i kreativne industrije, sociologi- ja, ekonomija, turizam, psi-hologija, mediji, informaciono-komunikacione tehnologije, prostorne analize i druge.
– Imajući u vidu da je tim za evaluaciju činio tim iskusnih istraživača, nije bilo poteškoća u sprovođenju istraživanja – smatra dr Stankov. – Konkretno, istraživanja publike na terenu činio je podtim obučenih mladih anketara, najčešće master studenata novosadskog univerziteta, koji su sa velikim entuzijazmom pristupili samom prikupljanju podataka. Poseban izazov za njih bilo je sprovođenje istraživanja stanovnika Novog Sada koje je u proseku trajalo više od 90 minuta. Svake godine je bilo sve više zainteresovanih građana da direktno učestvuju u istraživanju.
On dodaje da je istraživanjem obuhvaćeno više ciljnih grupa. Pored stanovnika Novog Sada, u istraživanjima je i učestvovao i veliki broj predstavnika institucija kulture, nevladinih organizacija, umetnika, turista i drugih, direktno ili indirektno uključenih u oblast kulture u Novom Sadu.
Metodologiju pohvalili i evropski eksperti
Projekat Evropske prestonice kulture podrazumevao je tri izveštaja koja je Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, kao nosilac projekta, podnosila Panelu eksperata Evropske komisije.
– Već 2019. godine, nakon drugog kontrolnog izveštaja, Panel eksperata ocenio je Novi Sad kao jednu od najboljih Evropskih prestonica kulture u pripremnoj fazi, da bi nakon trećeg i finalnog izveštaja, Novi Sad poneo i prestižnu nagradu „Melina Merkuri“, koja se dodeljuje najuspešnijim Evropskim prestonicama kulture – navodi dr Miroslav Vujičić.
Evropska komisija dala je i pozitivne komentare na samo istraživanje novosadskih evaluatora.
– Sama evaluacija je bila evaluirana na tri ekspertska panela. S ponosom možemo reći da je ovaj inovativni pristup evaluaciji odlično prihvaćen od strane stručnjaka ekspertskog panela. Posebno treba istaći naš indeks evropske prestonice kulture (iECOC), verifikovan u prethodno pomenutom naučnom radu, koji je ekspertski panel prepoznao kao legat – rekao je Vujičić.
Metodologija primenjiva i za istraživanje u drugim oblastima
Značaj postavljanja ove metodologije koja je sprovedena u okviru projekta Evropske prestonice kulture ne ogleda se samo u detaljnoj analizi prestižne titule koju je Novi Sad osvojio kao jedan od prvih gradova zemlje kandidata za ulazak u EU, već i kao dobar primer istraživanja koje može da se primenjuje dalje u drugim oblastima.
– Kako se metodologija bazira na tri dimenzije (kultura, zajednica, ekonomija) i 11 poddimenzija (kao što su kulturna participacija, kulturni kapaciteti, razvoj publike, turizam, percepcija, kvalitet programa i drugo), veliki broj indikatora je meren, a te podake u široj perspektivi može primeniti i Evropska prestonica kulture. Isto tako razvijeni instrumenti za istraživanje mogu naći primenu u temama bliskim sociologiji, kulturi, ekonomiji i drugim oblastima – potvrđuje Vujičić.
Opsežna istraživanja godine titule Evropske prestonice kulture su trenutno u toku, a rezultati će tokom ove godine biti objavljivani.
Kvalitet programa
Nadominantniji razlog posete EPK događaja su: Kvalitet programa (21.7%), što je vrlo ohrabrujuće. Potom, događaji i izvođači po njihovom ukusu (14.3%), kao i pristupačna cena (6.2%), nešto novo i drugačije (6.2%), ili su prisustvovali kao učesnici (6.2%).
Pozitivni efekti
Većina ispitanika smatra da će titula EPK imati pozitivne efekte po grad (45,8%). Suprotno, 18,1% ispitanika prevashodno navodi negativne posledice, dok je 34,7% uvereno da titula Evropske prestonice kulture neće imati posledice po grad.
