Gomile veštačkog hemijskog i plastičnog otpada širom sveta uveliko su premašile granice bezbedne za čovečanstvo i planetu na kojoj živimo, zbog čega je hitno potrebno preduzeti fiksna ograničenja njihove proizvodnje, zaključili su naučnici.
Procenjuje se da se danas na tržištu proizvodi oko 350.000 različitih hemikalija i da velike količine završavaju u životnoj sredini.
-Negativan uticaj takvog otpada je dovoljno velik da utiče na ključne funkcije planete Zemlje i njenih sistema – rekla je Betani Karni Almrot, naučnik sa Univerziteta u Geteborgu i koautor nove studije, u intervjuu za AFP. .
– Sproveli su ga stručnjaci iz Stokholmskog centra otpora, a najavljen je uoči konferencije UN u Najrobiju krajem meseca na kojoj će se razgovarati o borbi protiv plastičnog zagađenja „od izvora do mora“, rekao je šef UN. Program zaštite životne sredine, Inger Andersen.
Hemikalije i plastika utiču na biodiverzitet, stvarajući dodatni stres na prethodno ugrožene ekosisteme.
Pesticidi neselektivno ubijaju žive organizme, a plastiku u organizam unose sva bića na našoj planeti.
-Neke hemikalije ometaju hormonske sisteme, ometaju rast, metabolizam i utiču na reprodukciju divljih životinja- rekao je Karni Almrot.
I dok su potrebni veći napori da se spreči ispuštanje ovih štetnih materija u životnu sredinu, naučnici sada traže drastičnija rešenja, kao što su stroža, fiksna ograničenja proizvodnje.
Reciklaža je do sada davala samo osrednje rezultate
Manje od 10 odsto svetske plastike se trenutno reciklira, iako se proizvodnja udvostručila na 367 miliona tona od 2000. godine.
Prema nedavnim studijama, danas je ukupna težina plastike na Zemlji četiri puta veća od biomase svih živih sisara.
– Pokušavamo da ukažemo da je možda došlo vreme da se kaže: A sad je dosta, što je previše, previše je. Možda sve ovo više ne možemo i ne smemo da trpimo, upozoravaju švedski istraživači.
– Možda bi trebalo da uvedemo neka fiksna ograničenja u proizvodnim procesima. Možda bi trebalo da kažemo: Ne možemo i ne smemo proizvoditi više od ovoga.
Već nekoliko godina Stokholmski centar otpora sprovodi studije o „planetarnim granicama“.
Ovo je devet planetarnih granica koje se graniče sa izuzetno stabilnim stanjem u kome Zemlja postoji već 10.000 godina, od nastanka ljudske civilizacije. To uključuje emisije gasova staklene bašte, korišćenje izvora slatkovodne vode i ozonskog omotača, a čovečanstvo je do sada prešlo čak pet.
Cilj naučnika je da utvrde da li se čovečanstvo nalazi u „bezbednom operativnom prostoru“ ili su granice prekoračene i ugrožavaju budućnost planete.
-Novi entiteti -i plastika su posebna pretnja po životnu sredinu
Uticaj takozvanih „novih entiteta“ ili veštačkih hemijskih proizvoda kao što su plastika, antibiotici, pesticidi i metali koje ne smatramo prirodnim, do sada je bio veliki problem.
„Problem je veoma složen i tek sada počinjemo da shvatamo glavne i dugoročne posledice izloženosti ovim entitetima“, rekao je Karni Almrot.
Sve su to potpuno novi entiteti, nastali ljudskim aktivnostima sa uglavnom nepoznatim efektima na Zemljin ekosistem, ali značajne količine ovih novih entiteta ulaze u životnu sredinu svake godine.
Ne samo da postoje hiljade takvih proizvoda, već podaci o opasnostima koje oni predstavljaju često ne postoje ili su klasifikovani kao korporativne tajne.
Osim toga, hemikalije su relativno nova kategorija, a većina ih je razvijena u poslednjih 70 godina.
-A mi govorimo o 350.000 različitih supstanci- rekao je Karni Almrot.
– Brzina kojom se ovi zagađivači pojavljuju u životnoj sredini daleko prevazilazi sposobnost vlada da procene globalne i regionalne rizike, a kamoli da kontrolišu bilo kakve potencijalne probleme, smatra naučnik.
– Ne znamo dovoljno o velikoj većini njih, ne znamo koliko se takve materije proizvode, kolika je njihova stabilnost, kako utiču na životnu sredinu ili u kojoj meri su toksične. Znamo samo neke od njih, a o uticaju većine na životnu sredinu nemamo pojma, rekla je ona.
Čak i najsveobuhvatnije baze podataka, kao što je Uredba EU REACH, usvojena radi bolje zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od rizika koje predstavljaju hemikalije, pokrivaju samo 150.000 proizvoda, a samo trećina je bila predmet detaljnih studija toksičnosti.
U principu, REACH se primenjuje na sve hemikalije, ne samo one koje se koriste u industrijskim procesima, već i one koje se koriste u svakodnevnom životu, kao što su proizvodi za čišćenje, boje i proizvodi kao što su odeća, nameštaj i električni uređaji. Ova uredba bi stoga trebalo da utiče na većinu kompanija Evropske unije.
Otpuštanje plastičnog zagađenja u životnu sredinu raste
Pored povećanja proizvodnje plastike, prognoze pokazuju da će se ispuštanje plastičnog zagađenja u životnu sredinu povećati, uprkos ogromnim naporima mnogih zemalja da smanje ovu vrstu otpada.
