Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju dan Svetog velikomučenika Dimitrija. Praznik je poznatiji u narodu kao Mitrovdan, a nalazi se na petom mestu na listi najvećih srpskih slava prema broju onih koji ga slave.
Svetom Dimitriju su u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni mnogobrojni hramovi uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa, ali i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.
Običaj je kod našeg naroda i da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.
Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.
Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Ako 8. novembra kojim slučajm pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila.
Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa.
Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Komandant Dimitrije nije prezao ni od cara
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna koji je nastradao zbog širenja hrišćanstva.
Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere za vreme cara Maksimilijana. Bio je dete blagorodnih i blagočestivih roditelja koji dugo nisu mogli da imaju poroda.
Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo. Kad je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da Dimitrija bace u tamnicu, gde je potom mučen i pogubljen.
Solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna. Prema predanju Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom pa je vremenom nazvan Mirotočivi.
I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju.
Crkveni spisi navode da je sveti Dimitrije u mnogim situacijama bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća.
kurir.rs
