Četrdesetodnevni Božični post dolazi posle Vaskršnjeg posta a uvod je u najveći hrišćanski praznik Hristovog Vaskresenja. Počinje sutra 28. novembra a traje do 6. januara.
Hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je četrdeset dana proveo u pustinji u postu i molitvi i u Starom zavetu. Tada je Isus Hrist dao zapovest Jevrejima da poste jer će i “njegovi učenici postiti”.
Prema pravilu, na vodi se posti sredom i petkom, dok je ostalim danima dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom, kao i velikim praznicima poput Vavedenja i Svetog Nikole, može se jesti riba.
U toku celog Božićnog posta ne jede se meso, beli mrs i jaja.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se bez upotrebe ribe, a po mogućnosti “na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino.
Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.
Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166 godine.
“Post je i danas neophodan”, zapisao je u svojoj knjizi “Molitve i molbe” blaženopoćivši patrijarh srpski Pavle.
Kaže se da je post zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru. Za one koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja. Jedina vodilja bila je najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.
Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post – podvig celokupne ličnosti i etički stav.
Pravilo je takođe da i slavske trpeze u srpskim domovima u vreme Božićnog posta budu posne.
nsuzivo.rs
