SVE O RODITELJSKOM DODATKU: Mogu se prijaviti OČEVI, a evo i kada! Novorođeno dete NE OSTVARUJE PRAVO na novčanu dobit u OVIM slučajevima. Donosimo vam DETALJAN spisak svih neophodnih dokumenata za prijavu

Dobro je znati da svaki roditelj može da ostvari pravo na roditeljski dodatak koji će vam biti potpora tokom prvih godina odrastanja deteta. Zato smo za vas istražili sve o roditeljskom dodatku koji je podignut na 345.398 dinara za prvo dete u porodici

Slučaj kada majka ima pravo na roditeljski dodatak

Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da poseduje prebivalište u Republici Srbiji.

Pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji naše zemlje.

Tu je i izuzetak- ako majka koja ima troje dece u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.
Takođe, pravo na roditeljski dodatak može ostvariti majka i za peto dete po redu rođenja ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Otac takođe može da bude podnosilac zahteva za roditeljski dodatak, a evo i u kojim slučajevima

Podnosilac zahteva za roditeljski dodatak može biti i otac deteta, a tačno su određeni slučajevi. Otac je podnosilac kada majka nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Uz uredno popunjen zahtev podnosilac prilaže:

– fotokopiju svoje lične karte ili očitanu ličnu kartu,
– odluku nadležnog suda da je majka lišena roditeljskog prava, izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke, rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti ili potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku.
Na osnovu dobijene saglasnosti od podnosioca zahteva, da organ za potrebe postupka može pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, koji su neophodni u postupku odlučivanja, zaposleni po službenoj dužnosti pribavljaju:
– podatke iz Matične knjige rođenih za svu decu,
– podatak da je podnosilac zahteva državljanin Republike Srbije,
– podatak o prebivalištu podnosioca zahteva,
– podatke o prebivalištu za svu decu prema redosledu rođenja,
– podatke nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev, da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja,
– podatak iz matične knjige umrlih za majku ili podatak nadležnog organa starateljstva da je majka napustila dete.

– Izjave koje je podnosilac zahteva dao u postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, organ uprave proverava po službenoj dužnosti uvidom u dostupne elektronske baze podatka i na drugi način u saradnji sa nadležnim organima, najmanje jedanput godišnje do kraja septembra tekuće godine.

Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva.

Roditeljski dodatak za prvo dete od 1. januara uvećan na 345.398 dinara, dok će druga beba u porodici od sada dobijati 306.388 (u 24 rate po 12.766).

Za treće dete roditelji će dobijati iznos od  1.838.332 u 120 meseci po 15.319 dinara (do sada 1.713.264), dok četvrtom sleduje 2.757.498 dinara (do sada 2.569.896), takođe u narednih 10 godina, svakog meseca po 22.979 dinara.

Uvećani su i iznosi koje treća i četvrta beba dobijaju jednokratno, pa će tako sada primati iznos od 255.323 dinara.

Paušal za nabavku opreme za dete/decu rođenu 1. januara 2023. godine i kasnije iznosi 6.383 dinara (bilo 5.948), dok je jednokratna pomoć za rođenje druge i treće bebe sada 115.132 dinara (do sada 107.300).

Zahtev za ostvarivanje prava- ko podnosi?

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.

Ko ne može ostvariti pravo na roditeljski dodatak?

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti, ako novorođeno dete majke za koje se podnosi zahtev i njena deca prethodnog reda rođenja, nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca predškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca osnovnoškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i školuju se i redovno pohađaju nastavu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Ako porodica živi u inostranstvu, novčani prihod se ne ostvaruje 

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelj koji podnosi zahtev i dete za koje se ostvaruje pravo, u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu.

Šta ako se zahtev za novčanu nadoknadu podnese u više država?

Roditeljski dodatak ne može ostvariti majka koja je strani državljanin ukoliko je u zemlji, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev.

Šta je sve neophodno priložiti uz uredno i pravilno popunjen zahtev?

Uz uredno popunjen zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosilac prilaže:

– fotokopiju svoje lične karte ili očitanu ličnu kartu,
Na osnovu dobijene saglasnosti od podnosioca zahteva, da organ za potrebe postupka može pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, koji su neophodni u postupku odlučivanja, zaposleni po službenoj dužnosti pribavljaju:
– podatke iz Matične knjige rođenih za svu decu,
– podatak da je podnosilac zahteva državljanin Republike Srbije,
– podatak o prebivalištu podnosioca zahteva,
– podatke o prebivalištu za svu decu prema redosledu rođenja,
– podatke nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev, da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Kada je podnosilac zahteva majka koja je strani državljanin, uz uredno popunjen zahtev prilaže:

– uverenje o državljanstvu,
– dokaz o statusu stalno nastanjenog stranca ili prijavu boravišta na teritoriji Republike Srbije (fotokopija isprave kojom se dokazuje status stalno nastanjenog stranca, odnosno fotokopija pasoša);
– dokaz o postojanju bračne, odnosno vanbračne zajednice sa ocem deteta;
– uverenje nadležne službe iz zemlje čiji je državljanin da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;
– dokaz da u zemlji čiji je državljanin, nije ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev za roditeljski dodatak.
Dokazi iz zemlje čiji je majka državljanin moraju biti u skladu sa pravilima utvrđenim za priznanje stranih javnih isprava – prevedeni i overeni od strane sudskog tumača odnosno overeni Haškim Apostilom („APOSTILLE”).
Na osnovu dobijene saglasnosti od podnosioca zahteva, da organ za potrebe postupka može pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, koji su neophodni u postupku odlučivanja, zaposleni po službenoj dužnosti pribavljaju:
– podatke iz Matične knjige rođenih za svu decu,
– podatke o prebivalištu za svu decu prema redosledu rođenja,
– podatke nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev,
– podatak da je podnosilac zahteva u bračnoj zajednici sa ocem deteta.

Kada je podnosilac zahteva za roditeljski dodatak otac čija je supruga strani državljanin a nema status stalno nastanjenog stranca, uz uredno popunjen zahtev prilaže dokaze o ispunjenosti uslova na strani majke deteta:

– uverenje o državljanstvu majke,
– dokaz o statusu stalno nastanjenog stranca ili prijavu boravišta na teritoriji Republike Srbije (fotokopija isprave kojom se dokazuje status stalno nastanjenog stranca, odnosno fotokopija pasoša);
– dokaz o postojanju bračne, odnosno vanbračne zajednice sa ocem deteta,
– uverenje nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev
– uverenje nadležne službe iz zemlje čiji je državljanin da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;
– dokaz da u zemlji čiji je državljanin, majka nije ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev za roditeljski dodatak.
Dokazi iz zemlje čiji je majka državljanin moraju biti u skladu sa pravilima utvrđenim za priznanje stranih javnih isprava – prevedeni i overeni od strane sudskog tumača odnosno overeni Haškim Apostilom („APOSTILLE”).
Na osnovu dobijene saglasnosti od podnosioca zahteva, da organ za potrebe postupka može pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, koji su neophodni u postupku odlučivanja, zaposleni po službenoj dužnosti pribavljaju:
– podatke iz Matične knjige rođenih za svu decu,
– podatak da je podnosilac zahteva državljanin Republike Srbije,
– podatak o prebivalištu podnosioca zahteva,
– podatke o prebivalištu za svu decu prema redosledu rođenja,
– podatke nadležnog organa starateljstva da podnosilac zahteva neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev, da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje i da nije lišen roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Kako korisnik prava može da podigne novac koji mu sleduje?

Korisnik prava, sa primerkom rešenja i ličnom kartom podiže novac sa namenskog tekućeg računa koji se otvara po službenoj dužnosti kod Banke Poštanska štedionica. Korisnicima koji već imaju račun kod Poštanske štedionice uplata će se izvršiti na taj račun.

nsuzivo.rs