Doktorka Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” izjavila je danas za Tanjug da tokom letnjeg perioda kada su visoke temprature, fokus treba da bude na dovoljnom unosu vode, adekvatne i uravnotežene ishrane, bez preskakanja obroka, uz odgovarajuću temperaturu
Napominje da tokom leta kada su visoke temprature, fokus treba da bude na namirnicama koje sadrže mnogo vode, poput voća i povrća, ali i na unosu dovoljne količine tečnosti, odnosno vode koja ne može da bude zamenjena slatkim gaziranim napicima, kafom, alkoholom. Dodaje da treba voditi i računa o temperaturi vode koja se unosi, da ona treba da bude mlaka ili sobne temprature, jer pilikom unosa hladne vode dolazi do trenutnog rashlađenja nakon kog se pokreću svi procesi da bi se organizam opet zagrejao. “U ovom letnjem periodu treba da učinimo sve da se osećamo bolje i lakše. To nam sigurno neće omogućiti jaka, začinjena, masna i brza hrana. To sve treba da se izbegava i da se okrenemo ka onome što je generalna preporuka, a to je unos dosta voća, povrća, salata, kao i ribe, mesa samo da ne bude pohovano ili prženo”, objasnila je ona. Iako dosta ljudi ima naviku da preskače doručak i da dan počne sa kafom, Kašanin naglašava da je tokom letnjeg perioda to direuretik i da je najbolje da se dan počne sa čašom mlake vode i par kapi limuna. Ističe da preskakanje obroka nije poželjno ni u jednom periodu godine pa tako ni leti, jer kako bi se održalo dobro zdravstveno stanje u smislu pritiska, funkcionisanja organizma, glavobolje, neophodno je da pored unosa vode postoji i pravilni razmak između obroka, sa najmanje tri obroka dnevno.
Kada se radi o ishrani i odgovarajućoj telesnoj težini, ona je rekla da u Institutu imaju specijalnu vagu, namenjenu svima, od 18 godina pa naviše zahvaljujući kojoj se dobijaju podaci o sastavu tela, količini vode u organizmu, skeletnim mišićima, procentu masnog tkiva, količini masnog tkiva oko organa, telesnoj težini u odnosu na visinu i indeksu telesne uhranjenosti, na osnovu čega se daje odgovarajući plan ishrane svakome ko ima neki zdravstveni problem. “To ne mora da bude samo problem viška kilograma, može da bude i to da neko ima i manje kilograma nego što treba ili da ima neki drugi zdravstveni problem. Mi smo tu da dajemo odgovarajući plan ishrane svakome ko dođe u naše savetovalište”, rekla je ona i dodala da se za svakog pravi individualan plan ishrane, shodno načinu života. Kašanin kaže da je istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazalo da ima oko 10 odsto gojazne dece, između 7 i 14 godina, dok je to 2013. godine bilo pet odsto, što ukazuje na porast gojaznosti kod dece i mladih. “Tu je prevencija najvažnija, ali za to su potrebne određene navike. Mi te navike ne negujemo, nego smo dozvolili da nas način života i brz tempo, dovede do toga da se i roditelji i deca češće okreću pekari, pecivu, brzoj hrani, svemu što zahteva manje vremena u pripremi”, zaključila je doktorka. Smatra da pravilnom ishranom može da se sačuva i poboljša zdravlje, i da uz dobar raspored obroka, dovoljan unos vode, šetnju ili neku drugu fizičku aktivnost, može da se prevenira gojaznost ili neki drugi zdravstveni problem.
tanjug
