Leto je uveliko u punom jeku, a svi traže načine da se rashlade. Neko “spas” pronalazi u reci ili jezeru. Međutim, vode nisu najčešće bakteriološki ispitane i često ne odgovaraju ušnoj flori, te dolazi do zapaljenja. O situacijama koje mogu da dovedu do zapaljenskog procesa uha, nastanka čepa, ispiranjem i prvoj pomoći razgovarali smo sa prof. dr Draganom Dankucom
Naš sagovornik ističe da se moraju razlikovati različita oboljenja, a ona najčešća su spoljašnjeg i srednjeg uha, ali vrlo često oboljeva i unutrašnje uho.
-U letnjem periodu više oboljeva spoljašnje uvo, kada dolazi do zapaljenja kože. Do zapaljenja spoljašnjeg uha dolazi kada se deca i odrasli kupaju u rekama. Što se tiče bakteriološkog sastava koji se nalazi u rekama i jezerima, ona nije uvek najpovoljnija – bakterije ostaju na uvetu i dolazi do zapaljenskih procesa. Dolazi do otoka kože, pacijenti osećaju bol – kasnije jačeg inteziteta i kreće nagluvost. Posle svakog kupanja u rekama i jezerima, neophodno je istuširati se čistom vodom i takođe oprati spoljašnje uvo. Nakon toga se mogu koristiti određene antibiotske kreme, ako je bakterijska upala u pitanju. Može da se koristi hidrociklin krema – lokalno, na taj način dolazi do smanjenja otoka – rekao je Dankuc za NS Uživo i dodao:
– Zapaljenje srednjeg uha je ozbiljnije. Najčešće se javlja kod dece, u letnjim mesecima – putem nosa, odnosno Eustahijeve tube zapaljenski proces iz gornjih disajnih puteva prelazi direktno u srednje uho – tu se stvara tečnost, koja u početku može biti bistra a kasnije može da postane gnojna infekcija uha. U tim situacijama pacijent ne može sam sebi da pomogne.
Doktor ističe da je u ovim slučajevima potrebno pacijenta dovesti kod otorinolaringologa, jer se putem mikroskopa može obaviti pregled i uvideti promene na bubnoj opni.
-Ona tada bude zamućena, a na osnovu toga postavljamo dijagnozu. Deci najčešće prepisujemo sirupe, dok je kod odraslih pacijenata nekad potrebna i supuracijom – to znači da gnoj iz srednjeg uha probije bubnu opnu, i izliva se u ušni kanal. U tim slučajevima radimo mikroaspiraciju, odnosno odstranimo sekret iz spoljašnjeg uha – ispiramo uvo sa rastvorom acidi boricidi. Takođe primenjuju se i antibiotici- naglašava.
– Moramo da znamo da prepoznamo gljivično oboljenje spoljašnjeg srednjeg uha, od bakterijske upale spoljašnjeg slušnog kanala i gnojne upale srednjeg uha. Gljivice su otporne na antibiotsku terapiju. Ukoliko se ne prepozna gljivična infekcija, antibiotska terapija pospešuje razvoj glivica i dolazi do zapaljena srednjeg i unutrašnjeg uha. Pacijent oseća bol, zaglušenost i svrab u uvu. U tim slučajevima, uvo se ispira acidi borici najmanje deset dana – prepisuju se kanesten kapi, po tri puta na dan- rekao je profesor.
Zapaljena unutrašnjeg uha su posebna, javljaju se najčešće kod odraslih – javlja se problem sa sluhom, problem sa vrtoglavicom. reči su našeg sagovornika. Za ovu vrstu oboljenja karakteristično je da pacijent dolazi zbog naglog gubitka sluha, ili zbog napada vrtoglavice, praćene mučninom ili povraćanjem.
-Ti pacijenti moraju obavezno da dođu u zdravstvene ustanove, ili u urgentne centre kada se pacijenti opserviraju, gleda se ravnoteža. Kada se dokaže da je došlo do oštećenja kohle, gde se nalaze receptori za sluh – pacjenti se primaju u bolnicu ukoliko su simptomi izraženi. To podrazumeva da pacijent ne može da hoda, ima izraženu mučninu i povraćanje. Pacijent mora da se rehidrirati i daju se određeni lekovi. Ova oboljenja unutrašnjeg uha ukoliko nisu teška, su prolazna i mogu da se izleče. Ukoliko imamo teška oštećenja uha, te pacijente primamo u ustanovu i dajemo terapiju da očuvamo receptore unutrašnjeg uha koji su još aktivni – reči su doktora.
Doktor je dodao da svi ljudi koji imaju problema sa ušima tokom letnjeg perioda, treba da se jave u ustanovu i leče po preporuci lekara. Pacijenti koji imaju izražene simptome, treba da se jave i biće verovatno hospitalizovani. Zbog otogenih komplikacija, pacijenti mogu biti i operisani.
– Ukoliko pacijenti stavljaju hidrogen u uši, to je zbog začepljenja uha serumenom – odnosno nakupljanje ušne masti. Pojedini ljudi imaju genetske predispozicije da se ta ušna mast više nakuplja. Greška je da se štapićima za uho čisti spoljašni slušni kanal jer se on ne može skroz očistiti. Jedan deo se očisti a jedan se potisne prema bubnoj opni – tu se stvara veći koncentrat ušne masti. U takvim slučajevima pacijenti treba da dođu na pregled i da se uradi oto mikroskopski pregled, da se taj čep odstrani – da li ispiranjem ili mikroaspiracijom. Pacijenti ne treba da takve probleme sami tretiraju. Ukoliko se primeti bol, ili neki drugi simptom koji se pogoršava to je znak da treba da se jave specijalisti- reči su profesora.
M.L.
